У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. става 2. тачке 2) ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је са туженим закључила уговор о раду на одређено време 25.11.2015. године до повратка одсутне запослене са породиљског одсуства 26.10.2017. године. Након тога тужиља је са туженим закључила више уговора о раду на одређено време због повећаног обима посла са половином радног времена: 27.10.2017. године у трајању од 3 месеца почев од 27.10.2017. године до 26.01.2018. године; 27.01.2018. године у трајању од 6 месеци почев од 27.01.2018. године до 26.07.2018. године; 17.07.2018. године у трајању од 3 месеца почев од 27.07.2018. године до 26.10.2018. године; 30.08.2018. године најдуже до 15.10.2019. године. Тужиља је радила пуно радно време на радном месту ... све време. Решењем туженог од 05.09.2019. године тужиљи је отказан уговор о раду због истека рока на који је уговор закључен. Након отказа уговора о раду тужиљи, тужени је на радно место ... запослио два нова запослена.

Према становишту нижестепених судова, тужбени захтев није основан јер су послови на којима је ангажована тужиља по својој природи трајали одређено време, па је повратком запослене са породиљског одсуства и престанком повећаног обима посла, престала потреба за радом тужиље, а тужиља ни по једном правном основу није радила дуже од 24 месеца.

У периоду од 12.08.2015. године до 31.12.2019. године у Републици Србији примењивао се Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору ("Службени гласник РС", бр. 68/15...95/18). Чланом 1. ставом 1. наведеног закона прописано је да се овим законом утврђује начин одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, као и обим и рокови смањења броја запослених (рационализација) до достизања утврђеног максималног броја запослених. У циљу спровођења поменутог закона Влада Републике Србије је донела Одлуку о максималном броју запослених на неодређено време у систему државних органа, систему јавних служби, систему Аутономне покрајине Војводине и систему локалне самоуправе за 2015. годину ("Службени гласник РС", бр. 101/15...43/17) и Одлуку о максималном броју запослених на неодређено време у систему државних органа, систему јавних служби, систему Аутономне покрајине Војводине и систему локалне самоуправе за 2017. годину ("Службени гласник РС", бр. 61/17...88/19). Овим одлукама је одређен максималан број запослених на неодређено време у систему државних органа, систему јавних служби, систему Аутономне покрајине Војводине и систему локалне самоуправе, па је тако одређен и максималан број запослених на неодређено време у Дому здравља Краљево. Обавеза свих институција била је да спроведу рационализацију тако што ће смањити број запослених на неодређено време најмање до броја запослених који је одређен наведеним одлукама. Стога у Дому здравља Краљево у периоду од 12.08.2015. године до 31.12.2019. године није постојала могућност заснивања радног односа на неодређено време, па самим тим ни прерастања радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време. Имајући у виду наведено, нижестепеним пресудама је тужбени захтев правилно одбијен, па су супротни ревизијски наводи неосновани.

На основу изнетог, применом члана 414. става 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Врховни касациони суд је, применом члана 165. става 1. у вези члана 153. ЗПП, одбио захтев тужиље за накнаду трошкова ревизијског поступка јер није успела у овом поступку.

Председник већа-судија

др Дргиша Б. Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић