.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1972/2023
27.09.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић, Радославе Мађаров, Марине Милановић и Зорице Булајић, чланова већа, у парници тужиоца АА из села ..., чији је пуномоћник Стефан Ђорђевић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Министарство правде – Управа за извршење кривичних санкција, Београд, чији је заступник Државно правобранилаштво, Београд, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 4575/21 од 10.11.2021. године, у седници одржаној дана 27.09.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 4575/21 од 10.11.2021. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 4575/21 од 10.11.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 4575/21 од 10.11.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужиоца и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П1 2871/19 од 16.06.2021. године, којом је одбијен тужбени захтев да се тужена обавеже да тужиоцу на име разлике од исплаћене до припадајуће плате исплати за период од августа 2016. године закључно са августом 2019. године месечне новчане износе са законском затезном каматом, ближе одређене у ставу првом изреке првостепене пресуде, да му на те износе за утужени период уплати доприносе за обавезно социјално осигурање код ПИО фонда, Филијала Београд, те обавезан тужилац да туженој на име трошкова парничног поступка исплати износ од 67.875,00 динара. Ставом другим изреке, одбијен захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе.
Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23), прописано је да се посебна ревизија може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Ставом 2. истог члана, прописано је да испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни суд цени у већу од пет судија.
Правноснажном пресудом одлучено је о тужбеном захтеву за исплату разлике између упоредних плата у јавном сектору и исплаћене плате за период од августа 2016. године закључно са августом 2019. године са законском затезном каматом, коју тужилац остварује као запослени у Управи за извршење заводских санкција Министарства правде по решењу од 15.05.2008. године. О спорном праву тужиоца судови су одлучили уз примену материјалног права, које је у складу са судском праксом израженом кроз одлуке Врховног суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем, због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачење права.
Сходно изнетом, Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца, као изузетно дозвољеној, у складу са чланом 404. став 1. ЗПП, на основу чега је и одлучено као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија тужиоца није дозвољена.
Одредбом члана 441. Закона о парничном поступку, прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. У споровима ради новчаног потраживања из радног односа, што је овде случај, ревизија је дозвољена под истим условима као и у имовинскоправним споровима који се односе на новчано потраживање.
Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради исплате разлике између исплаћене и припадајуће плате поднета је 23.08.2019. године, а преиначена 12.11.2020. године. Вредност побијаног дела правноснажне пресуде износи 993.932,33 динара, који износ очигледно не прелази динарску противвредност 40.000 евра.
Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору где се тужбени захтев односи на новчано потраживање, у коме побијана вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења тужбе, то је Врховни суд оценио да ревизија тужиоца није дозвољена.
Из изнетих разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Јелица Бојанић Керкез с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
