Према утврђеном чињеничном стању, решењем туженог од 14.05.2014. године тужиљи, запосленој на пословима ..., отказан је уговор о раду на основу члана 179. тачка 2. Закона о раду због повреде радне обавезе утврђене општим актом туженог и то предузимање било које радње на раду или у вези са радом, а у којој се стичу обележја кривичног дела привредног преступа или прекршаја. Тужиљи је стављено на терет да је 14.03.2014. године у току радног времена у просторијама туженог од запослене ББ отуђила две кредитне картице и новчана средства, а затим са њеног текућег рачуна подигла средства у износу од 6.000,00 динара. Због наведених радњи против тужиље је покренут предистражни поступак и овлашћено службено лице је код ње пронашло одузете кредитне картице и новац. Затим је против тужиље покренут истражни поступак од стране надлежног јавног тужиоца. Пресудом Основног суда у Вршцу К 304/15 од 20.11.2015. године тужиља је оглашена кривом због извршења кривичног дела крађе и кривичног дела фалсификовање и злоупотреба платних картица због чега јој је изречена условна осуда.

Код овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је ценећи одредбе уговора о раду закљученом између парничних странака и колективног уговора којима се предвиђа отказни разлог, а којима је прописано да исти представља предузимање било које радње на раду или у вези са радом у којој се стичу обележја кривичног дела, привредног преступа и прекршаја, и урачунљивост тужиље која је вештачена у кривичном поступку, закључио да је тужиља одговорна за извршење наведене повреде те да је у време извршења ове повреде била способна да схвати значај свог дела и свесна својих поступака и последица истих.

Супротно, по оцени другостепеног суда, због претпоставке невиности из члана 34. став 3. Устава Републике Србије и околности да је тужиља оглашена кривом за наведено кривично дело годину дана после решења туженог о отказу о раду, закључио да тужени овакво решење није могао донети без постојања правноснажне кривичне пресуде, због чега је преиначио првостепену пресуду и усвојио тужбени захтев у целости.

Основано се у ревизији указује да је због погрешне примене материјалног права чињенично стање непотпуно утврђено.

Тужиљи је стављено на терет извршење повреде радне обавезе – предузимање било које радње на раду или у вези са радом у којој се стичу обележја кривичног дела, привредног преступа и прекршаја (члан 80. став 1. тачка 21. Колективног уговора и члан 26. став 1. тачка 21. Анекса 2 уговора о раду закљученог између парничних странака). Због тога није правилан закључак другостепеног суда да је тужени тужиљи дао отказ због учињеног кривичног дела на раду или у вези са радом прописаног чланом 179. тачка 4. Закона о раду („Службени гласник РС“ број 24/05). Поред тога, што је погрешно оценио отказни разлог из решења туженог, другостепени суд није водио рачуна о томе да суд није везан правном квалификацијом већ утврђеним чињеничним стањем, те да се понашање тужиље у конкретном случају – противправно одузимање платних картица од других запослених и неовлашћено подизање новца са тих картица, може окарактерисати и као понашање због кога запослени не може да настави рад код послодавца.

Другостепена пресуда није могла бити преиначена јер одговорност запосленог, која зависи од урачунљивости и кривице, није правилно утврђена у првостепеном поступку. Урачунљивост је у првостепеном поступку утврђена на основу правноснажне пресуде кривичног суда, што у овом случају није дозвољено (налаз и мишљење вештака из кривичног поступка може се користити у текућој парници у случају када је до отказа дошло на основу правноснажне осуђујуће кривичне пресуде), па је изостала оцена налаза и мишљења вештака који су дати у овом парничном поступку.

С обзиром да је утврђење наведених чињеница неопходно за правилну примену материјалног права, које је у конкретном случају изостало, то је другостепена пресуда укинута.

У поновном поступку другостепени суд ће имати у виду примедбе из овог решења и пошто оцени налазе и мишљења вештака одговарајуће струке на основу члана 8. ЗПП на несумњив начин утврдити одговорност тужиље за повреду радне обавезе која јој је стављена на терет и донети нову одлуку о тужбеном захтеву.

На основу члана 416. став 2. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић