Рев2 22/2022 3.5.9; зарада, минимална зарада, минимална цена рада, накнада зараде и друга примања

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 22/2022
24.10.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Драгане Бољевић, Јасмине Симовић, Јелице Бојанић Керкез и Ирене Вујовић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Горан Белић адвокат из ..., против туженог „Тишма монтажа“ доо из Београда, чији је пуномоћник Марија Кнежевић адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1973/19 од 17.03.2021. године, у седници одржаној дана 24.10.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1973/19 од 17.03.2021. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1973/19 од 17.03.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 1889/18 од 27.03.2019. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да на име неисплаћене зараде за период од 01.01.2010. године до 31.03.2012. године исплати тужиоцу новчане износе наведене у том ставу изреке са законском затезном каматом на сваки новчани износ почев од означених датума до исплате. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да накнади тужиоцу трошкове поступка у износу од 162.000,00 динара са законском затезном каматом од дана када наступе услови за извршење до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 1973/19 од 17.03.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П1 1889/18 од 27.03.2019. године. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да накнади тужиоцу трошкове другостепеног поступка у износу од 53.646,80 динара у року од осам дана од пријема пресуде.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је, због погрешне примене материјалног права, благовремено изјавио ревизију предвиђену чланом 404. ЗПП (посебна ревизија).

Посебна ревизија је изузетно правно средство које се може изјавити против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом. Она је дозвољена ако постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначи судска пракса или да ново тумачење права. Оцену испуњености услова за дозвољеност посебне ревизије даје Врховни суд, сагласно члану 404. став 2. ЗПП.

По оцени Врховног суда, у овом спору нема правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, а не постоје ни други разлози из члана 404. став 1. ЗПП да би се дозволило одлучивање о посебној ревизији туженог. Ревизијским наводима се оспорава закључак нижестепених судова да тужиоцу није исплаћена зарада за одређене месеце у спорном периоду, заснован на оцени налаза вештака, а на тај начин се у суштини оспорава утврђено чињенично стање.

Из тог разлога, на основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

О дозвољености ревизје у споровима о новчаним потраживањима из радног односа одлучује се сходном применом члана 403. став 3. ЗПП, према вредности предемта спора побијаног дела, као у другим имовинскоправним споровима. Вредност предмета овог спора у побијаном делу је нижа од вредности која је по наведеној законској одредби меродавна за дозвољеност ревизије, због чега је на основу члана 410. став 2. тачка 5. и члана 413. ЗПП одлучено као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић