Рев2 2235/2022 3.19.1.25.1.4; посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2235/2022
08.12.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић, др Илије Зиндовића, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Гавра Димитријевић, адвокат из ..., против туженог ЈКП „Новосадска топлана“ из Новог Сада, чији је пуномоћник Катарина Станојевић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 3122/21 од 23.03.2022. године, у седници већа од 08.12.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 3122/21 од 23.03.2022. године.

ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду П1 2039/20 од 28.09.2021. године, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да му на име мање исплаћене основне зараде, за период септембар 2017. – новембар 2020. године, исплати месечне износе наведене у изреци са затезном каматом на сваки појединачни износ почев од 05-ог у месецу за претходни месец до исплате, као и захтев да му накнади трошкове поступка са затезном каматом почев од пресуђења до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 3122/21 од 23.03.2022. године, у ставу првом изреке, делимично је преиначена првостепена пресуда, тако што је обавезан тужени да тужиоцу на име мање исплаћене основне зараде за период септембар 2017. – новембар 2020. године, одређене месечне износе у висини сходно изреци побијане пресуде, са затезном каматом на сваки појединачни износ почев од 05- ог у месецу за претходни месец до исплате и одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка. У ставу другом изреке, одбијена је жалба тужиоца и у преосталом делу првостепена пресуда је потврђена. У ставу трећем изреке, одбијени су захтеви парничних странака за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и због битних повреда правила поступка, са позивом на одредбу члана 404. ЗПП.

Тужени је доставио одговор на ревизију тужиоца. Трошкове ревизијског поступка опредељено је тражио.

Ценећи испуњеност услова за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, Врховни касациони суд је утврдио да нема услова да се дозволи одлучивање о ревизији тужиоца.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку предвиђено је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равносправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије, сходно ставу 2. исте одредбе, одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Побијана другостепена пресуда којом је правноснажно одбијен тужбени захтев који је за предмет имао потраживање тужиоца на име мање исплаћене основне зараде за период од јула 2017. године до јула 2020. године, уз образложење да је у спорном периоду тужиочева зарада правилно умањивана применом Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава (''Службени гласник РС'' бр. 116/14), те Колективних уговора туженог и Споразума о основици за обрачун и исплату зарада за запослене код туженог, није противна судској пракси и израженим правним схватањима ревизијског суда.

Имајући у виду разлоге на којима је заснована побијана другостепена пресуда, Врховни касациони суд није дозволио одлучивање о посебној ревизији тужиоца јер је побијана одлука у складу са одлукама Врховног касационог суда донетим у истој чињеничноправној ситуацији. Ревидент се само формално позива на члан 404. ЗПП. Нема потребе ни за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана. Ревидент није доставио ниједну пресуду која се може сматрати правним ставом. Не постоји потреба ни за уједначавањем судске праксе која је по овом правном питању уједначена.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке, применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије, у складу са одредбом члана 410. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је утврдио да је ревизија тужиоца недозвољена.

Тужбу ради накнаде штете тужилац је суду поднео дана 14.10.2020. године, а вредност предмета спора је 986.892,00 динара.

Одредбом члана 441. Закона о парничном поступку, прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

У споровима ради новчаног потраживања из радног односа, што је овде случај, ревизија је дозвољена под истим условима као и у имовинско-правним споровима који се односе на новчано потраживање.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Како вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази меродавну вредност за дозвољеност ревизије, то ревизија тужиоца није дозвољена, на основу члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

Из наведених разлога Врховни касациони суд је одлуку као у ставу другом изреке донео применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку.

Трошкови ревизијског поступка на име састава одговора на ревизију и за судске таксе, туженом нису признати, јер му нису били потребни у смислу одредбе члана 154. став 1. Закона о парничном поступку. Из тих разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у ставу трећем донео применом одредбе члана 165. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа-судија

др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић