Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници из радног односа тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Боривоје Марковић, адвокат из ..., против тужене АД „Credit Agricole Bank Srbija“ Нови Сад, чији је пуномоћник Милица Чворовић, адвокат из ..., ради поништаја решења о отказу уговора о раду и враћања на рад, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2606/21 од 15.03.2022. године, у седници одржаној дана 06.10.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2606/21 од 15.03.2022. године и пресуда Основног суда у Новом Саду П1 1836/20 од 02.07.2021. године у ставу један и три изреке и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2606/21 од 15.03.2022. године, одбијена је, као неоснована жалба тужиље и потврђена је пресуда Основног суда у Новом Саду П1 1836/20 од 02.07.2021. године, којом је ставом првим изреке, одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди да јој је радни однос престао без правног основа и да се у целости поништава као незаконито решење о отказу уговора о раду број .. од 30.07.2015. године којим је тужиљи отказан уговор о раду број .. од 01.11.2010. године са свим анексима, укључујући и последњи анекс број 5 уговора о раду број .. од 25.03.2015. године донетог од стране тужене и да се тужена обавеже да тужиљу врати на рад и да јој надокнади трошкове парничног поступка са законском затезном каматом од дана извршности пресуде па до коначне исплате. Ставом другим изреке, одбачена је тужба у делу тужбеног захтева којим је тужиља тражила да се врати на радно место које одговара стручној спреми, знању и способностима тужиље. Ставом трећим изреке, обавезана је тужиља да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 305.250,00 динара са законском затезном каматом почев од дана извршности пресуде па до коначне исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужена је поднела одговор на ревизију.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. Закона парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 55/14 – у даљем тексту ЗПП), Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиље није основана.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља по занимању магистар економских наука са VII/2 степеном стручне спреме у радном односу код тужене почев од 01.11.2010. године, обављала је послове руководиоца филијале. Након тога, 17.12.2013. године, засновала је радни однос на неодређено време ради обављања послова руководиоца филијале у просторијама тужене у Филијали ... и/или друго место у коме послодавац обавља делатност. Дана 11.12.2014. године закључила анекс број 3 уговора о раду, а 11.02.2015. године анекс број 4 у складу са чланом 171. став 1. тачка 5. и чланом 172. Закона о раду, због промене (смањења) новчаног износа зараде која је утврђена уговором о раду, односно усклађивањем са износом зараде утврђених у политици платних разреда у банци, односно зарадом која је утврђена за одређену групу послова којој припадају послови утврђени понуђеним анексом уговора о раду. Претходно је била запослена на радном месту руководиоца филијале у „ProCredit Bank“ (имала је 15 запослених о којима је водила рачуна), а имајући у виду њену успешност, препоручена је туженој да обавља послове радног места руководиоца филијале у ... . Почетком 2014. године филијале у ..., ..., ... и ... припале су региону ..., долази до реорганизације чији је регионални директор била ББ. Ново руководство направило је пресек пословања и успешности рада филијале ... средином 2014. године. Дошло се до закључка да пословање није задовољавајуће у сегментима пословања са физичким и правним лицима, да менаџерске способности тужиље као руководица филијале нису на задовољавајућем нивоу. Оцену резултата рада филијале ... вршио је ВВ као први надређени тужиљи и директор главне филијале у ..., а касније регионални менаџер ББ. При оцени резултата и успешности као први критеријум узете су менаџерске способности руководиоца филијале, оцена резултата сваког засебно у филијали у смислу доприноса резултатима филијале, а затим је вршена анализа испуњености буџета. Ради тога тужиљи су били достављени планови унапређења у складу са упутством за менаџмент неадекватног учинка .. од 10.01.2014. године и то од августа 2014. године била су достављена три плана за унапређење и то: први план унапређења за период од 15.08.2014. до 31.11.2014. године, други план од 02.03.2015. до 30.04.2015. године и трећи план од 01.06.2015. до 30.06.2015. године, са детаљним задацима и подацима о остваривању права. Тужиља је 15.07.2015. године била позвана у Централу тужене у Београду да би се извршила еваулација трећег плана унапређења којом приликом је рад тужиље оцењен негативно и тужиља упућена у ХР службу ради уручења отказа уговора о раду. Том приликом је тужиљи речено да може да потпише споразумни престанак радног односа, што је она одбила и тужиљи је уручено решење о отказу уговора о раду. Решењем о отказу број .. од 30.07.2015. године тужиљи је отказан уговор о раду број .. од 01.11.2010. године и сви анекси уговора о раду на основу члана 179. став 1. тачка 1. и члана 180а Закона о раду и члана 117. став 1. тачка 1. Правилника о раду од 27.05.2009. године, измене и допуне од 16.09.2014. године, због неостваривања резултата рада и немања потребних резултата и способности за рад на пословима руководиоца филијале ... .

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, те одредбе члана 179. став 1. тачка 1. Закона о раду, нижестепени судови су закључили да је решење о отказу уговора о раду тужиљи законито, због чега су тужбени захтев тужиље одбили као неоснован.

По оцени нижестпених судова тужиља као руководилац радне јединице у ... није остварила резултате рада по плану за унапређење од 15.08.2014. до 31.12.2014. године у трајању од три и по месеца, у другом плану унапређења са почетком од 02.03.2015. године до 30.04.2015. године у трајању од два месеца и по трећем плану унапређења за период од 01.06. до 30.06.2015. године у трајању од месец дана, а поређењем резултата филијале ... са другим упоредним филијалама ..., ..., ... , видљиво је да резултати те филијале, нарочито у сектору СБС слабије, чиме је остварена материјалнопрана претпоставка (неостваривање резултата рада) за отказ уговора о раду тужиљи из члана 179. тачка 1. Закона о раду.

Међутим, основано се у ревизији тужиље указује да је због погрешне примене материјалног права чињенично стање остало непотпуно утврђено и с тим у вези да се став нижестепених судова о испуњености услова за отказ уговора о раду тужиљи не може за сада прихватити као правилно и на закону засновано.

Одредбом члана 179. став 1. тачка 1. Закона о раду, који представља основ за давање отказа уговора о раду тужиљи, прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду нарочито ако запослени не остварује резултате рада, односно нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради. Одредбом члана 180а послодавац може запосленом из члана 179. став 1. тачка 1) овог закона да откаже уговор о раду или изрекне неку од мера из члана 179а овог закона, ако му је претходно дао писано обавештење у вези са недостацима у његовом раду, упутствима и примереним роком за побољшање рада, а запослени не побољша рад у остављеном року.

За сада се не може утврдити да ли је тужена испоштовала законску обавезу достављања писменог обавештења тужиљи у вези са недостацима у њеном раду и да ли је испоштовао формално право на одбрану које је предвиђено чланом 7. ратификоване Конвенције број 158. о престанку радног односа на иницијативу послодавца. Препоруком број 166. о престанку радног односа на иницијативу послодавца предвиђено је да радни однос неће престати запосленом због незадовољавајућег вршења посла, осим ако послодавац не да запосленом одговарајуће инструкције и писано упозорење, а запослени и даље обавља своје дужности на незадовољавајући начин и по истеку одређеног рока за побољшање рада и резултата рада.

Због погрешне примене материјалног права у овом случају изостало је утврђивање чињенице да ли је послодавац тужиљи дао писано обавештење у вези са недостацима у њеном раду као и одговарајуће инструкције, те да ли јој је оставио рок за побољшање резултата рада и отклањања неправилности које су наведене у обавештењу, јер из утврђеног чињеничног стања произилази да тужиљи није достављено писано обавештење ни упозорење (Препорука број 166.), а отказ јој је дат због неостваривања резултата рада и немања потребних знања, способности за рад на пословима руководиоца филијале ... .

Утврђивање наведених околности, као и других су од значаја за оцену законитости отказа уговора о раду тужиљи што је нужно да би се разграничио однос и утицај објективних и субјективних околности (незалагање и лоши резултати рада).

Пошто поступи по примедбама изнетим у разлозима овог решењу, првостепени суд ће правилном применом материјалног права донети нову правилну и закониту одлуку о тужбеном захтеву тужиље.

На основу изложеног одлучено је применом члана 416. став 2. ЗПП.

Председник већа-судија

Бисерка Живановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић