![](/sites/default/files/grb-srb.png)
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2354/2021
27.10.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Милорад Љ. Поповић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Министарство унутрашњих послова, коју заступа Државно правобранилаштво Београд, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1400/20 од 04.03.2021. године, у седници одржаној 27.10.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ пресуда Апелационог суда у Београду Гж1 1400/20 од 04.03.2021. године и предмет враћа истом суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П1 1580/18 од 18.12.2019. године, ставом првим изреке, одбијен је приговор тужене о ненадлежности суда. Ставом другим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца и обавезана тужена да му исплати на име накнаде материјалне штете због мање исплаћене плате у периоду од 01.03.2013. до 29.12.2014. године износ од 2.119.967,50 динара у појединачним месечним износима са законском затезном каматом ближе описаном у том делу изреке. Ставом трећим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца за исплату законске затезне камате на досуђене износе из става другог изреке у преосталом делу. Ставом четвртим изреке, обавезана је тужена да Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање Филијали Београд у корист тужиоца уплати доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за период 01.03.2013. до 29.12.2014. године на основицу неисплаћене разлике по износу односно тарифи важећој на дан уплате у Фонд из става другог изреке. Ставом петим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име мање исплаћене отпремнине исплати 837.933,30 динара са законском затезном каматом од 18.02.2015. године до исплате. Ставом шестим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 1400/20 од 04.03.2021. године, ставом првим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставовима другом, четвртом и петом изреке, тако што су одбијени тужбени захтеви тужиоца за исплату на име накнаде материјалне штете због мање исплаћене плате у периоду 01.03.2013. до 29.12.2014. године износ од 2.119.967,50 динара на начин ближе описан у том делу изреке, као и уплата припадајућих доприноса и захтев за исплату мање исплаћене отпремнине. Ставом другим изреке, преиначена је одлука о трошковима парничног поступка тако што је одбијен као неоснован захтев тужиоца да се обавеже тужена да му на име накнаде парничних трошкова исплати 316.589,00 динара, а обавезан тужилац да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 52.500,00 динара. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац да туженој накнади трошкове поступка по жалби, а ставом четвртим изреке, одбијен захтев тужиоца за накнаду трошкова поступка по жалби.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија основана.
У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.
Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био запослен код тужене у Министарству унутрашњих послова. Радио је на радном месту ... у Одељењу за ... Управе криминалистичке полиције са којих послова је решењем тужене од ...2001. године распоређен на радно место шефа ... у Одељењу за борбу против организованог општег криминала Управе за борбу против организованог криминала, а затим на радно место шефа Одсека за ..., у Одељењу за ... у Служби за борбу против организованог криминала Управе криминалистичке полиције. Тужиоцу је решењем тужене од 08.10.2001. године одређен укупни коефицијент плате у износу од 20,08, односно решењем тужене од 01.07.2006. године укупан коефицијент плате од 35,89. Решењем тужене од 27.05.2013. године тужиоцу је одређен укупан коефицијент плате 2,974.
Код овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је усвојио тужбени захтев тужиоца налазећи да тужиоцу за обављање послова у Одељењу за борбу против организованог општег криминала Управе за борбу против организованог криминала није исплаћена плата у двоструком износу према Уредби о платама лица која обављају послове у посебним организационим јединицама државних органа надлежних за сузбијање организованог криминала чију је висину утврдио на основу налаза и мишљења судског вештака.
Закључујући да је првостепени суд пропустио да утврди да ли је двострука плата коју је остварио тужилац у време пре ступања на рад у организациону јединицу за сузбијање организованог криминала Министарства унутрашњих послова, већа од плате коју је остварио у посебној организационој јединици надлежној за сузбијање организованог криминала у утуженом периоду, другостепени суд је одржао расправу, поновио изведене доказе пред првостепеним судом (њиховим читањем) и утврдио да би тужилац имао право на плату у двоструком износу на члана 2. Уредбе о платама лица која обављају послове у посебним организационим јединицама државних органа надлежних за сузбијање организованог криминала, ако је двострука плата коју је остваривао у време пре ступања на рад у наведену организациону јединицу већа од плате коју је остварио у посебној организационој јединици државног органа надлежног за сузбијање организованог криминала. По оцени тог суда, плата коју је тужилац примао у утуженом периоду, у износима који су наведени у налазу и мишљењу судског вештака, већа је од двоструког износа плате тужиоца (35.370,48 динара) коју је остварио у време пре ступања на рад у посебну организациону јединицу Министарства унутрашњих послова надлежну за сузбијање организованог криминала у септембру 2001. године (17.685,24 динара). Због тога је закључио да је потраживање тужиоца у овој правној ствари неосновано и да је без значаја обрачун разлике плате дат у основном налазу и мишљењу судског вештака на основу двоструког износа плате и то нето исплаћене плате тужиоцу у спорном периоду, за сваки месец појединачно, од ког износа је одузет нето износ исплаћене плате и утврђена разлика, јер је меродаван износ плате коју је тужилац остваривао у време пре ступања на рад у посебну организациону јединицу Министарства унутрашњих послова надлежну за сузбијање организованог криминала. Због тога је преиначио првостепену одлуку и одбио тужбени захтев у целости.
Основано се у ревизији указује да је због погрешне примене материјалног права чињенично стање остало непотпуно утврђено.
Имајући у виду налаз и мишљење судског вештака којим је вршен обрачун плата тужиоца за утужени период (март 2013. – децембар 2014. године) није јасно на основу чега је другостепени суд дошао до закључка да је плата тужиоца на претходном радном месту већа од плате коју је остварио у посебној организационој јединици надлежној за сузбијање криминала.
С обзиром на садржину Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС“ број 42/2002 ... 32/2013) и Уредбе о платама лица која обављају послове у посебним организационим јединицама државних органа надлежних за сузбијање организованог криминала („Службени гласник РС“ број 14/2003 ... 114/2014), са свим њиховим изменама, било је неопходно, ради правилне примене материјалног права на поуздан начин утврдити колика је била плата тужиоца на претходном радном месту са кога је 01.10.2001. године распоређен на радно место шефа Одсека за ... у Одељењу за борбу против организованог општег криминала Управе за борбу против организованог криминала, и утврдити да ли је на том (новом) радном месту остварио двоструки износ плате (члан 2. цитиране Уредбе) или није, у ком случају је потребно утврдити њену разлику уз поштовање ограничења из члана 18. став 1. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела.
Пошто поступи по примедбама из овог решења другостепени суд ће донети нову одлуку о тужбеном захтеву.
На основу члана 416. став 2. ЗПП одлучено је као у изреци.
Председник већа - судија
Звездана Лутовац,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић