.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2370/2015
21.01.2016. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Предрага Трифуновића, председника већа, Звездане Лутовац и Јелене Боровац, чланова већа, у спору тужиоца И.И. из Л., кога заступа М.Д., адвокат из З., против туженог Л.к. Л.ф.о. ДД Б. из Л., ради оцене законитости одлуке о престанку радног односа, враћања на рад и накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против решења Врховног касационог суда Гзз1 201/2014 од 22.01.2015. године, у седници одржаној 21.01.2016. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против решења Врховног касационог суда Гзз1 201/2014 од 22.01.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Врховног касационог суда Гзз1 201/2014 од 22.01.2015. године одбачен је као недозвољен предлог тужиоца за понављање поступка изјављен против решења Врховног касационог суда Гзз1 283/2013 од 25.12.2013. године. Тим решењем одбачен је као недозвољен предлог тужиоца за враћање у пређашње стање изјављен против решења Врховног касационог суда Гзз1 283/2013 од 28.08.2013. године, којим је одбачен као недозвољен захтев тужиоца за заштиту законитости, изјављен против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 793/12 од 17.10.2012. године.
Против решења Врховног касационог суда Гзз1 201/2014 од 22.01.2015. године тужилац је изјавио ревизију.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 401. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 125/04, 111/09), који се примењује на основу чл. 506. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
У конкретном случају, решењем Врховног касационог суда Гзз1 283/2013 од 28.08.2013. године одбачен је као недозвољен захтев тужиоца за заштиту законитости изјављен против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 793/12 од 17.10.2012. године. Захтев је одбачен применом чл. 84. став 2. ЗПП, којим је прописано да странку у поступку по захтеву за заштиту законитости мора заступати адвокат, а у конкретном случају захтев је изјавио лично тужилац.
Решењем Врховног касационог суда Гзз1 283/2013 од 25.12.2013. године одбачен је као недозвољен и предлог тужиоца за враћање у пређашње стање изјављен против поменутог решења Врховног касационог суда од 28.08.2013. године, применом чл. 115. став 1. и 111. став 1. Закона о парничном поступку, имајући у виду да предлог за враћање у пређашње стање није поднет због пропуштања рока или рочишта, због чега није дозвољен.
Коначно, решењем Врховног касационог суда Гзз1 201/2014 од 22.01.2015. године одбачен је као недозвољен и предлог тужиоца за понављање поступка изјављен против решења Врховног касационог суда Гзз1 283/2013 од 25.12.2013. године. Предлог је одбачен применом чл. 429. став 1. Закона о парничном поступку, јер се тај предлог може поднети пред жалбеним судом (другостепеним) уколико се разлог за понављање односи искључиво на поступак пред тим судом, али не и пред Врховним касационим судом. Такође, према чл. 422. став 1. ЗПП, против одлука о предлогу за враћање у пређашње стање не може се поднети предлог за понављање поступка, јер се том одлуком судски поступак не окончава правноснажно, што је основна процесно-правна претпоставка за изјављивање наведеног ванредног правног лека.
Ревизија се, према чл. 394. став 1. Закона о парничном поступку, може изјавити против правноснажне пресуде донете у другом степену, као и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно завршен (чл. 412. ЗПП) и под условима прописаним наведеним ставовима члана 412. овог закона.
Ни једном одредбом Закона о парничном поступку, који се у овом случају примењује, није прописано да је ревизија дозвољена против решења Врховног касационог суда. Зато је тужилац изјавио недозвољен правни лек, подносећи ревизију против одлуке Врховног касационог суда донете у поступку по ванредном правном леку - захтеву за заштиту законитости.
На основу чл. 404. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа – судија
Предраг Трифуновић, с.р.
