Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је одбио тужбени захтев тужиље, оценивши да се у конкретном случају нису стекли услови из члана 37. Став 6. Закона о раду, јер није утврђено да је тужиља по истеку рока за који је радни однос заснован – до 30.06.2017. године, наставила да код туженог ради пет радних дана.

Другостепени суд је прихватио закључак првостепеног суда да је тужбени захтев тужиље неоснован, али из других разлога. Другостепени суд је закључио да, код чињенице да је тужени корисник јавних средстава, до преображаја радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време може доћи само у оквиру максималног броја запослених на неодређено време одређеног подзаконским актом донетим на основу Закона о буџетском систему. Стога је, у конкретном случају, од значаја чињеница да ли је, у време када је тужиљи престао радни однос код туженог, у смислу максималног броја запослених, било услова за заснивање радног односа на неодређено време са тужиљом.

Према оцени Врховног касационог суда, правилно je одбијен тужбени захтев тужиље и то са разлога наведених у образложењу другостепене пресуде, с обзиром да се на тужену јавну установу примењују одредбе о забрани заснивања радног односа прописане Законом о буџетском систему, које првостепени суд није имао у виду приликом одлучивања.

Законом о изменама и допунама Закона о буџетском систему („Службени гласник РС“, број 95/18) је у члану 27е став 34. прописано да корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31.12.2019. године. Изузетно од става 34. овог члана радни однос са новим лицима може се засновати уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење министарства. Укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених. Изузетно од става 36. овог члана, број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студенске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава може бити већи од 10% од укупног броја запослених, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење министарства како је то прописано ст. 35-37. Чланом 105. истог закона, прописано је да ако су одредбе других закона односно прописа у супротности са овим законом, примењују се одредбе овог закона.

Према ставу Врховног касационог суда, одредбе Закона о буџетском систему којима се прописује забрана заснивања радног односа са новим лицем ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места код корисника јавних средстава су lex specialis у односу на одредбе члана 37. став 6. Закона о раду, којом је, између осталог, прописано да ако запослени остане да ради код послодавца најмање пет радних дана по истеку времена за које је уговор закључен, сматра се да је радни однос заснован на неодређено време.

Имајући у виду наведено, како је тужени корисник јавних средстава, то се на њега, по правилној оцени другостепеног суда, односи забрана заснивања радног односа мимо претходно прибављене сагласности надлежног органа.

С обзиром на изложено, неосновани су наводи ревизије о погрешној примени материјалног права, па је Врховни касациони суд применом одредбе члана 414. став 1. ЗПП одлучио као у изреци.

Како је ревизија тужиље одбијена као неоснована, одбијен је њен захтев за накнаду трошкова поступка, па је на основу члана 165. у вези 153. став 1. ЗПП одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић