У поступку пред нижестепеним судовима утврђено је да је тужилац дана 05.11.2014. године по распореду рада био задужен да врши контролу на линији МАС ...– ... – ... . Из извештаја о раду тужиоца за тај дан произлази да је од почетка радног времена од 14 до 17 часова контролу вршио на међумесној аутобуској станици, да је у 17 часова извршио контролу једног аутобуса, а следећу контролу обавио у 17,50 часова у центру града код Споменика на линији ... – ... . Ова линија се не налази на његовој траси, односно није обухваћена радним налогом за тај дан. После тога је кренуо Обреновићевом улицом и скренуо у Копитареву улицу у чијој близини не постоје саобраћајнице ни стајалишта. Полазак ... – ... нема регистровано стајалиште код Споменика, већ су регистрована стајалишта за наведену релацију код Градске болнице, Ћеле куле, ЕИ насеље Никола Тесла, Бањска рампа итд., па је тужилац обављајући контролу на наведном стајалишту код Споменика одступио од радног налога и распореда рада и поступио супротно опису послова за тај дан. Обавеза тужиоца је била да на пунктовима ближе описаним у нижестепеним пресудама контролише аутобусе који долазе из правца Београда. Тужилац није у току поступка оспорио да је вршио контролу која није била обухваћена распоредом рада и да се кретао Обреновићевом улицом, као и да је скренуо ка Копитаревој. Послове контролора тужилац обавља од ... године и морао је бити свестан да је дужан да се придржава распореда рада. За случај да одступи од распореда рада био је дужан да о свакој промени обавести свог претпостављеног – шефа, што је у конкретној ситуацији изостало, а у извештају у рубрици запажање је могао да изнесе разлоге који су узроковали одступање од редовне руте, што тужилац није учинио. Понашање према руководиоцу у дане 07.11.2014. године и 08.11.2014. године, такође су утврђене у поступку пред нижестепеним судовима.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су одбили захтев тужиоца за поништај решења туженог.

Према члану 179. став 2. тачка 1. Закона о раду, послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који својом кривицом учини повреду радне обавезе, ако несавесно или немарно извршава радне обавезе. Ставом 3. тачка 8. истог Закона прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину и то ако не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.

Идентинчне повреде радних обавеза и радне дисциплине прописане су чланом 6. став 1. Колективног уговора туженог о утврђивању права и обавеза запослених од 30.07.2014. године, Уговором о раду и Пословним кодексом туженог који су детаљно цитирани у нижестепеним пресудама.

Имајући у виду да је у конкретном случају утврђено да је тужилац одступио од радног налога кога је био у обавези да се придржава, да је то утврђено од стране непосредног руководиоца, да о одступању није обавестио непосредно претпостављеног, нити је за одступање навео разлоге који су узроковали овакво понашање тужиоца, да је тужиоцу била позната процедура придржавања налога с обзиром да је код туженог запослен од 1998. године, као и да тужилац у току поступка није спорио да је одступио од радног налога; правилно су нижестепени судови закључили да је на овај начин тужилац учинио повреду радне обавезе и дисциплине која му је стављена на терет, а која представља отказни разлог, због чега нема услова за поништај донетих решења.

Ревизијом се оспорава утврђено чињенично стање што у поступку по ревизији није дозвољено (члан 407. став 2. ЗПП).

На основу члана 414. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић