Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2447/2022
09.02.2023. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Зорана Хаџића и Мирјане Андријашевић, члановa већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Јасминка Шпирић, адвокат из ..., против туженог Холдинг корпорација „Крушик“ а.д. чији је пуномоћник Никола Урошевић, адвокат из ..., одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 519/22 од 11.03.2022. године, у седници већа одржаној дана 09.02.2023. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 519/22 од 11.03.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Ваљеву П1 249/20 од 17.12.2021. године, усвојен је тужбени захтев тужиље АА из ... и поништено као незаконито решење туженог ХК „Крушик“ а.д. Ваљево број .../...-... од 26.08.2020. године, што је тужена дужна да дозволи и трпи (став 1). Утврђено је да је тужиља АА из ... код туженог ХК „Крушик“ а.д. Ваљево, засновала радни однос на неодређено време почев од 03.07.2017. године, на радном месту ... и ... „...“ па је тужени обавезан да тужиљу врати на рад у року од осам дана од дана пријема пресуде под претњом принудног извршења (став 2). Обавезан је тужени да тужиљи на име трошкова парничног поступка плати износ од 70.500,00 динара (став 3).
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 519/22 од 11.03.2022. године, потврђена је пресуда Основног суда у Ваљеву П1 249/20 од 17.12.2021. године у ставу првом, делу става другог за враћање на рад и ставу трећем изреке и жалба туженог у том делу одбијена као неоснована (став 1). Преиначена је пресуда Основног суда у Ваљеву П1 249/20 од 17.12.2021. године у осталом делу става другог изреке, па је утврђено да је радни однос тужиље прерастао са одређеног на неодређено време од 03.07.2019. године па надаље на пословима „... и ... „...“ и обавезан је тужени да то призна (став 2).
Против другостепене пресуде тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права и битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП учињене у поступку пред другостепеним судом и одредбе члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП.
Испитујући побијану другостепену пресуду у границама ревизијских навода, у смислу одредбе члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да је ревизија туженог изјављена против другостепене пресуде дозвољена, али неоснована.
У поступку доношења другостепене пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности. Другостепена пресуда није захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП, на коју се паушално указује ревизијом туженог. Ревизија не може да се изјави због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП у смислу одредбе члана 407. став 1. тачка 1, 2. и 3. ЗПП.
Из чињеничног утврђења следи да је тужиља била запослена код туженог на одређено време у периоду од 01.07.2017. до 31.08.2020. године када је тужиљи отказан уговор о раду на одређено време од 01.07.2017. године са 31.08.2020. године, по основу решења туженог број .../...-... од 26.08.2020. године, због истека рока на који је закључен уговор о раду број .../...-... од 01.07.2017. године. Тужиља је засновала радни однос на одређено време до 31.10.2017. године (по занимању ..., ... степен стручне спреме) на пословима ... и ... „...“ по основу уговора о раду број .../...-... од 01.07.2017. године. Након тога је тужиљи сукцесивно продужаван уговор о раду и то по основу Анекса уговора о раду број .../...-... којим је засновала радни однос до 31.12.2017. године, по основу анекса уговора о раду број .../...-... од 25.12.2017. године којим је засновала радни однос на одређено време до 30.04.2018. године, по основу анекса уговора о раду број .../...-... од 01.05.2018. године, којим је засновала радни однос до 30.06.2018. године. Након тога тужиља је закључила анекс уговора о раду због реализације пројекта по уговору број .../... и то анекс број .../...-... од 22.06.2018. године за период до 31.08.2018. године, анекс уговора о раду број .../...-... на одређено време од 01.09.2018. до 31.12.2018. године, анекс уговора о раду број .../...-... од 20.12.2018. године за период од 01.01.2019. до 31.03.2019. године, анекс уговора о раду број .../...-... од 20.03.2019. године за период од 01.04.2019. до 30.04.2019. године, анекс број .../...-... од 17.04.2019. године за период од 01.05.2019. до 31.08.2019. године, анекс број .../...-... од 26.08.2019. године за период од 01.09.2019. до 30.11.2019. године, анекс број .../...-... од 25.11.2019. године за период од 01.12.2019. до 31.01.2020. године и анекс број .../...- ... од 29.01.2020. године за период од 01.02.2020. до 31.03.2020. године. Након тога тужиља је закључила анексе због потребе реализације пројекта по уговорима ...-..-.../...; .../...-...; .../...-...; .../...-...; .../...-... и то анекс број .../...-... од 23.03.2020. године за период од 01.04.2020. године до 31.05.2020. године, затим анекс број .../...-... од 25.05.2020. године за период од 01.06.2020. до 31.07.2020. године и анекс број .../...-... од 23.07.2020. године за период од 01.08.2020. до 31.08.2020. године.Тужиља је 03.07.2017. године први пут засновала радни однос на машинама и после пет-шест дана прешла је да ради у упаљачницу у којој је радила 3,5 године до престанка радног односа. Тужиљи приликом заснивања радног односа није речено по ком основу га заснива.
Нижестепени судови су становишта да су у конкретном случају испуњени услови за преображај радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време, будући да није постојао основ заснивања радног односа на одређено време, у складу са одредбом члана 33. став 1. тачка 7. Закона о раду, па су у смислу одредбе члана 37. став 6. Закона о раду испуњени услови да је радни однос заснован на неодређено време. На темељу тако изнетих разлога, нижестепени судови поништавају, као незаконито, решење туженог којим је тужиљи утврђен престанак радног односа, а другостепени суд преиначава пресуду и утврђује да је тужиља са даном 03.07.2019. године засновала радни однос код туженог на неодређено време и обавезује туженог да врати тужиљу врати на рад.
Врховни касациони суд је становишта да је побијана пресуда донета правилном применом материјалног права на утврђено чињенично стање.
Одредбом члана 37. Закона о раду( „Службени гласник РС“ број 24/05...75/14) прописано је да уговор о раду може да се закључи на одређено време, за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба (став 1), послодавац може закључити један или више уговора о раду из става 1.овог члана на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који са прекидима или без прекида не може бити дужи од 24 месеца (став 2), ако је уговор о раду на одређено време закључен супротно одредбама овог закона или ако запослени остане да ради код послодавца најмање пет радних дана по истеку времена за које је уговор закључен, сматра се да је радни однос заснован на неодређено време (став 6).
Уговор о раду може да се закључи на одређено време у складу са одредбом члана 37. став 1. Закона о раду, а за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или наступањем одређеног догађаја за време трајања тих потреба. Радни однос заснован на одређено време, у складу са ставом 2. исте одредбе, не може трајати дуже од 24 месеца. Изузеци од временског ограничења трајања радног односа на одређено време прописани су одредбом истог члана у ставу 4. Један од изузетака прописан у тачки 2. јесте рад на пројекту чије је време унапред одређено, а најдуже до завршетка пројекта. Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је код туженог све време обављала исте послове и то послове „... и ... „...“ до престанка радног односа. Имајући у виду да је тужиља те послове обављала код туженог скоро сво време од ступања на рад до престанка радног односа, правилан је закључак нижестепених судова да није реч о повећаном обиму посла који је изискивао ангажман тужиље, нити завршетку пројекта, већ је потреба за пословима тужиље била стална. Закључивањем више уговора на одређено време тужени је поступао противно одредбама закона којима је регулисан рад на одређено време, чиме је злоупотребио право послодавца. С обзиром на то да је тужиља непрекидно радила више од три године на истим пословима, а након 3.07.2019. године, када је требао да јој престане радни однос наставила је да ради код туженог по новом уговору о раду, правилан је закључак нижестепених судова да је дошло до преображаја радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време дана 03.07.2019. године у смислу члана 37.став 1. и 6. Закона о раду. Зато су неосновани ревизијски наводи туженог којима се указује на погрешну примену материјалног права.
Ревизијски наводи да је тужиља засновала радни однос на одређено време услед повећаног обима посла и реализације пројекта туженог по уговорима, су без утицаја. По оцени Врховног касационог суда наведена околност нема значаја, зато што је до преображаја радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време дошло истеком 24 месеца рада тужиоца на истим систематизованим пословима на којима је постојала стална потреба за радом тужиље.
С обзиром на то да је тужиљи радни однос на одређено време прерастао у радни однос на неодређено време то је правилно, као незаконито, поништено оспорено решење о престанку радног односа због истека рока на који је заснован, јер се преображени радни однос, сада као радни однос на неодређено време, не може законито отказати због протека времена.
Како се осталим наводима ревизије оспорава оцена изведених доказа и утврђено чињенично стање, због чега се ревизија не може изјавити према члану 407.став 2. ЗПП. то је применом члана 414. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд одлучио као у изреци.
Председник већа-судија
Весна Субић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић