Против решења о трошковима поступка садржаног у правноснажној пресуди донетој у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију из свих законских разлога, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23, у даљем тексту: ЗПП).

Правноснажна одлука о трошковима парничног поступка донета је применом члана 153. став 1., 154., 163. ЗПП, након оцене другостепеног суда да тужиоцу припада право на накнаду трошкова поступка за састав тужбе и на име заступања на три одржана рочишта применом тарифног броја 13. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“, бр. 43/2023), налазећи да је првостпеени суд приликом обрачуна трошкова погрешно применио тарифни број 14. наведене Тарифе. Захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка на име састављања одговора на жалбу је одбио налазећи да ови трошкови нису били неопходни за одлучивање у смислу члана 154. ЗПП.

Ревизијом тужиоца се, с позивом на битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, оспорава висина накнаде трошкова поступка која је побијаном пресудом призната тужиоцу.

Имајући у виду да тужилац није ускраћен у праву на накнаду трошкова поступка, Врховни суд је оценио да је у таквој ситуацији, по питању трошкова поступка, не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права, те да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП. Висина накнаде трошкова поступка, по признатом праву у конкретној парници, не представља правно питање од општег интереса нити правно питање које би се разматрало у интересу равноправности грађана. То није питање које изискује ново тумачење права или усклађивања судске праксе. Поред тога примена института изузетне дозвољености ревизије резервисана је за питање из домена примене материјалног права. У ревизији тужиоца се указује на битне повреде одредаба парничног поступка што није разлог за посебну ревизију чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних у члану 404. став 1. ЗПП.

Из наведених разлога, применом члана 404. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија тужиоца није дозвољена.

Чланом 28. ЗПП, прописано је да ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону, меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева. Одредбом става 2. овог члана прописано је да се камата, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају се у обзир, ако не чине главни захтев.

У конкретном случају ревизија је изјављена против одлуке о трошковима поступка садржаној у правноснажној пресуди, што у овој правној ствари не представља главни захтев, већ споредно потраживање, због чега ревизија тужиоца није дозвољена.

Чињеница да је одлука о трошковима поступка преиначена од стране другостепеног суда, не утиче на дозвољеност ревизије, јер се дозвољеност ревизије не цени према одредби члана 13. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 55/14) односно новелираној одредби члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП.

На основу члана 413. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић