Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2454/2019
12.09.2019. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 3493/18 од 08.01.2019. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 3493/18 од 08.01.2019. године.
ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова поступка по ревизији.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Суботици П1 743/2018 од 02.10.2018. године одбијен је приговор стварне надлежности. Усвојен је тужбени захтев, па је обавезан тужени да за период од 01.09.2015. године до 01.06.2017. године тужиоцу исплати на име трошкова за исхрану у току рада износ од 95.944,13 динара са законском затезном каматом почев од 04.08.2018. године па до исплате и износ од 21.832,08 динара на име обрачунате законске затезене камате, као и да му за исти период исплати на име регреса за коришћење годишњег одмора износ од 37.319,31 динара са законском затезном каматом почев од 04.08.2018. године до коначне исплате и износ од 8.600,05 динара на име обрачунате законске затезне камате, те да му накнади трошкове поступка у износу од 68.050,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде па до исплате.
Апелациони суд у Новом Саду, је пресудом Гж1 3493/18 од 08.01.2019. године, одбио жалбу туженог и потврдио првостепену пресуду.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, предлажући да се о њој одлучује као о изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку, ради потребе разматрања правног питања у општем интересу и интересу равноправности грађана, као и ради уједначавања судске праксе.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...55/14), Врховни касациони суд је оценио да нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу одредбе става 1. тог члана, с обзиром да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана или новог тумачења права, имајући у виду став изражен у пресудама овог суда, донетим у истоветним чињенично правним споровима, због чега судске одлуке приложене уз ревизију не оправдавају потребу одлучивања о ревизији ни ради уједначавања судске праксе.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тача 5. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у овој врсти спорова, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП, према ком члану ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужба у овом спору поднета је 18.01.2018. године, а правноснажна другостепена пресуда против које је ревизија изјављена је донета 08.01.2019. године.
Како вредност предмета спора побијеног дела очигледно не прелази граничну вредност за дозвољеност ревизије од 40.000 евра по курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија није дозвољена на основу цитиране одредбе члана 403. став 3. ЗПП.
Из изнетих разлога Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.
Одлука о трошковима поступка донета је применом члана 163. став 2. у вези члана 153. ЗПП, према успеху у наведеном поступку.
Председник већа – судија
Бранислава Апостоловић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић