Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију као посебну због погрешне примене материјалног права, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Према члану 404. став 1. Закона о парничном поступку-ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23- други закон), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

На основу овлашћења из члана 404. став 2. ЗПП, Врховни суд је оценио да у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса и уједначавања судске праксе, као ни новог тумачења права, узимајући у обзир врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге судова за одлуку о одбијању тужбеног захтева.

Тужилац је био у радном односу код туженог са којим је у утуженом периоду закључио три уговора (анекса) о упућивању запослених на рад у иностранство. Сваки од уговора садржи одредбу о висини и начину обрачуна месечне зараде за пун фонд од 250 радни сати (тачка 8. Анекса), као и одредбу да се сви прековремени часови преко пуног фонда радних сати, плаћају додатно према уговореној цени радног часа (тачка 11. Уговора), све сагласно чл. 8. и 11. Закона о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити („Службени гласник РС“, бр.91/15 и 50/18). Како је тужени у утуженом периоду исплатио тужиоцу прековремене сате рада према цени радног часа утврђеној наведеним уговором са анексима а тај уговор је законит и производи правно дејство, нижестепени судови су одбили тужбени захтев за исплату увећане зараде за прековремени рад, применом члана 108.став 1. тачка 3. Закона о раду - најмање 26% од основице.

По оцени ревизијског суда, образложења побијаних пресуда за одлуку о тужбеном захтеву тужиоца не одступају од судске праксе у тумачењу и примени материјалног права, имајући у виду садржину конкретног уговорног односа регулисаног анексама уговора и да је тужиоцу плаћена накнада за прековремени рад у иностранству по наведеним анексима, те да су радноправни статус запослених, као и права и обавезе послодавца у вези са упућивањем запослених на привремени рад у иностранство, регулисани одредбама Закона о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити, који није био предмет уставноправне контроле, а који се као посебан закон конкретно и примењује. Разлози на којима су засноване одлуке нижестепених судова у том смислу одговарају и усклађени су са важећим тумачењем права и владајућим правним схватањем у пракси нижестепених судова и ревизијског суда у примени општег правног принципа о односу посебног и општег закона и праву запослених на увећену зараду за прековремени рад, тако да не постоји потреба за новим нити уједначеним тумачењем права.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. а у вези члана 403. став 3. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена ни као редовна.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овом спору ради исплате увећане зараде поднета је дана 24.01.2019. године, а вредност предмета спора је динарска противвредност износа од 1.308,32 USD.

Како вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази меродавни ревизијски лимит, следи да ревизија тужиоца није дозвољена.

Из наведених разлога, Врховни суд је на основу чл. 404. и 413. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић