.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 2477/2023
16.11.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, Надежде Видић, др Илије Зиндовића и Марије Терзић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Никола Николић, адвокат из ..., против туженог ЈКП „Градско саобраћајно предузеће Београд“, чији је пуномоћник Иван Рајковић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 131/23 од 19.01.2023. године, у седници одржаној дана 16.11.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 131/23 од 19.01.2023. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 131/23 од 19.01.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П1 418/21 од 18.11.2021. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да на име разлике у висини предвиђене и исплаћене накнаде за трошкове исхране у току рада која се исплаћује у готовом новцу, исплати тужиоцу за период од октобра 2018. године до децембра 2019. године новчане износе наведене у том ставу изреке са законском затезном каматом на сваки новчани износ почев од означених датума до исплате. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да на име разлике у висини предвиђене и исплаћене накнаде за трошкове исхране у току рада која се исплаћује у боновима, исплати тужиоцу за период од октобра 2018. године до децембра 2019. године новчане износе наведене у том ставу изреке са законском затезном каматом на сваки новчани износ почев од означених датума до исплате. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да накнади тужиоцу трошкове парничног поступка у износу од 34.290,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 131/23 од 19.01.2023. године, одбијена је, као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда, а одбијен је и захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, сагласно члану 404. Закона о парничном поступку.
Одредбом члана 404. став 1. ЗПП прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права.
Тужилац је тужбом тражио исплату накнаде на име трошкова за исхрану у току рада, у висини разлике између износа уговореног колективним уговором туженог и износа који су му по том основу исплаћени у спорном периоду.
Имајући у виду разлоге на којима су засноване пресуде нижестепених судова, Врховни суд је оценио да нема услова да се дозволи одлучивање о посебној ревизији туженог ради разматрања спорног правног питања да ли је висина трошкова исхране у току рада у његовом колективном уговору исказана у бруто или нето износу.
Право запосленог на накнаду трошкова за исхрану у току рада, предвиђено чланом 118. став 1. тачка 5. Закона о раду, остварује се у складу са општим актом и уговором о раду, ако послодавац то право није обезбедио на други начин. Без обзира на установљен принцип бруто зараде, која је у складу са чланом 105. наведеног закона садржи у себи порезе и доприносе који се плаћају из зараде, појединачне одредбе колективног уговора и уговора о раду тумаче се онако како гласе. У ситуацији када су у колективном уговору наведе конкратан новчани износ који се на име накнаде трошкова за исхрану у току рада има исплатити запосленом, не може се на штету запосленог претпоставити да је реч о уговореном бруто износу јер то није изричито предвиђено.
Из наведених разлога, на основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.
О дозвољености ревизије у споровима о новчаним потраживањима из радног односа одлучује се на основу члана 403. став 3. ЗПП, према вредности предмета спора побијаног дела. Вредност предмета овог спора у побијаном делу је нижа од вредности меродавне за дозвољеност ревизије, предвиђене наведеном законском одредбом, због чега је применом члана 413. ЗПП одлучено као у другом ставу изреке.
Председник већа – судија
Добрила Страјина,с.р.
За тачност отправка
Заменик упрaвитеља писарнице
Миланка Ранковић
