
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2678/2019
25.03.2021. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић и Данијеле Николић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Драгиша Милутиновић адвокат из ..., против туженог Јавног предузећа „Пошта Србије“ Београд, ради поништаја решења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3159/18 од 23.05.2019. године, у седници већа одржаној дана 25.03.2021. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3159/18 од 23.05.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Параћину П1 237/17 од 24.07.2018. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се поништи решење туженог број ... од ...2017. године о отказу уговора о раду и да се тужени обавеже да одмах, а најкасније у року од осам дана врати тужиоца на радно место које одговара његовој стручној спреми и радној способности, све под претњом принудног извршења. Ставом другим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3159/18 од 23.05.2019. године одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Параћину П1 237/17 од 24.07.2018. године.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 408. и члана 441. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да тужиочева ревизија није основана.
У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Ревизијом се посебно не указује на друге битне повреде одредаба парничног поступка које су чланом 407. став 1. тачке 2. и 3. ЗПП предвиђене као разлози за овај ванредни правни лек.
Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је радио код туженог као ... Оспореним решењем од ...2017. године отказан му је уговор о раду због непоштовања радне дисциплине, односно таквог понашања услед којег не може да настави рад код туженог. Тужилац је 10.03.2017. године одбио да се подвргне алко тесту, као један од више запослених за које је, одлуком директора од истог дана, одлучено да се спроведе тестирање на присуство алкохола. Чланови комисије туженог, задужени да изврше алко тестирање одређених запослених, затекли су тужиоца пре краја радног времена ван његовог реона, у цивилној одећи и у његовом аутомобилу. Тужилац је одбио да се подвргне алко тесту. Означеног дана тужилац је напустио посао пре краја радног времена, о чему није обавестио свог непосредног руководиоца, а пошиљке којима је лично требао да се раздужи на крају радног времена оставио је код колегинице, која их је донела у пошту где су раздужене у тужиочевом одсуству.
На овако утврђено чињенично стање нижестепени судови су у овом спору правилно применили материјално право.
Одредбом члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду, прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом ако не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.
Правилником о безбедности и здрављу на раду запослених код туженог („Службени ПТТ гласник“, број 1031 од 26.01.2016. године) између осталог предвиђена је обавеза запосленог у вези безбедности и здравља на раду да се одазове алко тест провери и провери утицаја других средстава која изазивају болести зависности (члан 15. став 1. алинеја 10) и да је одговоран ако одбије да се подвргне алко тест провери, ако се провером утврди да има недозвољен проценат алкохола у организму који је прописан законом и општим актима туженог, или се утврди присуство других средстава која изазивају болести зависности, односно психоактивних супстанци (члан 20. став 1. алинеја 6).
Упутством туженог о поступку провере запослених код туженог да ли су под утицајем алкохола или других психоактивних супстанци, односно средстава која изазивају болести зависности („Службени ПТТ гласник“, број 554 од 06.04.2009. године), поред осталог предвиђено је да се провера запослених може вршити и у случајевима када се посумња да су лица под утицајем алкохола или других средстава зависности, као и да ће се сматрати да је под утицајем алкохола запослени који из неоправданих разлога одбије да се подвргне алко тест провери, а у даљем року од три сата не да крв на анализу у надлежној здравственој установи.
У конкретном случају, тужилац је повредио радну дисциплину тако што је без оправданог разлога одбио да се подвргне алко тест провери, а услед таквог понашања он не може да настави са радом код туженог.
Ревизијом се правилност примењеног материјалног права неосновано оспорава минимизирањем тужиочевих радњи и ставом да је могао одбити да се подвргне алко тесту јер није радио. При том тужилац занемарује чињеницу да је тог дана посао напустио пре краја радног времена, без сагласности свог непосредног претпостављеног, и да се задуженим пошиљкама раздужио на непрописан начин. Правилност побијане пресуде тужилац оспорава позивајући се и на свој дугогодишњи савестан рад код туженог, сматрајући да му због једне грешке није могао бити дат отказ уговора о раду. Међутим, тужилац поново губи из вида да му је из истих разлога - избегавање алко теста, тужени изрицао дисциплинске мере умањења зараде које евидентно нису утицале на даље понашање тужиоца.
Сходно изложеном, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа - судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић