
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 2687/2024
16.10.2024. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Радославе Мађаров и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Радомир Бућковић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство унутрашњих послова, коју заступа Државно правобранилаштво Београд, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 774/24 од 14.03.2024. године, у седници одржаној 16.10.2024. године, донео је
П Р Е С У Д У
ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Апелационог суда у Београду Гж1 774/24 од 14.03.2024. године, тако што се ОДБИЈА као неоснована жалба тужене и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П1 3581/22 од 05.10.2023. године.
ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужена да тужиоцу надокнади трошове ревизијског поступка у износу од 310.650,00 динара, у року од осам дана од достављања преписа пресуде.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П1 3581/22 од 05.10.2023. године, обавезана је тужена да тужиоцу на име накнаде штете због мање исплаћене плате за период од 20.02.2017. године до 20.11.2018. године исплати 1.315.933,66 динара, са законском затезном каматом на појединачно означене месечне износе од доспелости до исплате, као и да на означене износе као основицу уплати у корист тужиоца доприносе за пензијско и инвалидско осигурање РФ ПИО, Филијали Београд. Тужена је обавезана да тужиоцу надокнади парничне трошкове од 254.817,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 774/24 од 14.03.2024. године, ставом првим изреке, преиначена је првостепена пресуда тако што су тужбени захтев наведене садржине и захтев за накнаду трошкова тужиоца у целости одбијени, а тужилац обавезан да туженој надокнади парничне трошкове од 49.500,00 динара и трошкове жалбеног поступка од 33.750,00 динара.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући побијану пресуду у смислу чланова 403. став 2. тачка 2. и 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23), Врховни суд је оценио да је ревизија основана.
У поступку доношења пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.
Према утврђеном чињеничном стању, тужилац, запослен код тужене у Одељењу за сузбијање привредног криминалитета, УКП, ПУ за Град ..., је 15.09.2006. године распоређен у Службу за откривање ратних злочина, у којој је радио у току спорног временског периода. Износи који су досуђени тужиоцу првостепеном пресудом представљају разлику између износа плате која је тужиоцу исплаћивана и двоструког износа плате пре преласка у Службу за откривање ратних злочина, уз уважавање свих увећања и умањења плата запослених у том сектору.
Првостепени суд је усвојио постављени тужбени захтев, позивом на одредбе члана 154. Закона о облигационим односима, чланова 8. и 17. Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине и члана 2. Уредбе о платама лица која врше функцију и обављају послове у тужилаштву за ратне злочине и посебним организационим јединицама државних органа у поступку за ратне злочине. На основу одредби чланова 2. и 56. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање обавезује тужену да за тужиоца уплати на припадајуће разлике плате доприносе за обавезно пензијско и инвалидско осигурање.
Другостепени суд не прихвата обрачун разлике плате коју је тужиоцу досудио првостепени суд, а који за полазиште има двоструки износ основне плате на ранијем радном месту, уз уважавање сваког основа за увећање основне плате на ранијем радном месту и исплаћене плате. По становишту тог суда, тужиоцу би припадала разлика обрачуната на бази двоструке плате из месеца који је претходио месецу преласка у Службу – септембар 2006. године, без додатака на плату који су утврђени законом и без узимања у обзир промене основне плате тужиоца за утужени период, као и минулог рада. Пошто тужилац није предложио допунско вештачење у сврху обрачуна ове разлике, применом правила о терету доказивања из члана 231. ЗПП, другостепени суд је тужбени захтев одбио као неоснован.
Становиште другостепеног суда није правилно.
На седници Грађанског одељења Врховног касационог суда од 13.10.2020. године усвојен је правни став о праву на увећање плате запослених у посебним организационим јединицама Министарства унутрашњих послова надлежних за сузбијање организованог криминала и откривање ратног злочина, у складу са којим је извршен обрачун разлика плате који је тужиоцу досуђен првостепеном пресудом. По овом правном ставу, запослени, који су раније били радно ангажовани у МУП-у имају право на двоструки износ плате, коју би остваривали на пословима и задацима у том министарству уз ограничење из одредбе члана 18. став 1. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организоваог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела. Језичко тумачење наведене законске одредбе води њеној примени тако да свако увећање основне плате на ранијем радном месту последично доводи до увећања двоструког износа основне плате у овим организационим јединицама. Првостепена пресуда заснована је на становишту које је у складу са овим правним ставом, па је другостепена пресуда преииначена јер су разлози на којима је заснована неприхватљиви.
Из изнетих разлога, на основу члана 416. став 1. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.
Одлука о трошковима ревизијског поступка у ставу другом изреке, донета је на основу одредби чланова 165. став 2, 153. став 1. и 154. ЗПП. Досуђени износ од 310.650,00 динара састоји се од награде за састав ревизије од 33.750,00 динара, те судских такси на ревизију од 110.760,00 динара и на пресуду овог суда од 166.140,00 динара.
Председник већа – судија
Јелица Бојанић Керкез,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић