.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 278/2022
12.05.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Споменке Зарић, Бисерке Живановић, Јелице Бојанић Керкез и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Гавра Димитријевић, адвокат из ..., против туженог ЈКП „Новосадска топлана“ Нови Сад, чији је пуномоћник Жарко Раданов, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 938/21 од 20.10.2021. године, на седници одржаној 12.05.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 938/21 од 20.10.2021. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 938/21 од 20.10.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Новом Саду П1 1676/20 од 03.02.2021. године, тужбени захтев је делимично усвојен и обавезна тужена да тужиоцу на име мање исплаћене припадајуће зараде за период август 2017. – јун 2020. године исплати месечне износе са законском затезном каматом од доспелости до исплате све ближе одређено у изреци пресуде. Одбијен је тужбени захтев преко досуђених па до тражених износа по месецима спорног периода агвуст 2017. – јун 2020. године са затезном каматом као и затезна камата на досуђене износе за 5. у наредном месецу за претходни месец. Одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 938/21 од 20.10.2021. године, ставом првим изреке, одбијене су жалбе странака и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијени су захтеви странака за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права и предложио да се о ревизији одлучује као о изузетно дозвољеној у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.
Тужени је поднео одговор на ревизију.
Применом члана 404. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 18/20), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.
Правноснажном пресудом, одлучено је о исплати на име накнаде мање исплаћене зараде, којом је утврђено да је тужбени захтев делимично основан. О овом праву тужиоца и о висини тражене накнаде, судови су одлучили уз примену одговарајућих одредби материјалног права код одлучивања о праву тужиоца на исплату разлике зараде, правилна примена права у споровима са оваквим захтевом зависи од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају, а ревизијом се не указује на другачије одлуке судова због чега не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана као ни потребу уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
Сходно изнетом, Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог, као изузетно дозвољеној, применом члана 404. став 1. ЗПП, на основу чега је и одлучено као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тача 5. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20), Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради исплате, поднета је 07.08.2020. године. Вредност побијеног дела правноснажне пресуде износи 617.473,89 динара.
Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање, у коме побијана вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија недозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Јасминка Станојевић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
