
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2803/2020
31.03.2021. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ..., чији су пуномоћници Горан Петронијевић и Предраг Поповић, адвокати из ..., против туженог Јавног предузећа „Скијалишта Србије“, са седиштем у Београду, чији је пуномоћник Маринко Шакан, адвокат из ..., ради поништаја решења и враћања на рад, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3988/2017 од 30.11.2018. године, у седници одржаној 31.03.2021. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија тужиоца, изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3988/2017 од 30.11.2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Трећег основног суда у Београду П1 1840/13 од 18.11.2016. године, првим ставом изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се као незаконито поништи решење туженог којим је тужиоцу на пословима „...“ број ... у Сектору за ..., отказан уговор о раду број ... од ...2006. године, заједно са пратећим анексима услед технолошких, економских и организационих промена, као неоснован. Другим ставом изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да га врати на рад, као неоснован. Трећим ставом изреке, одбачена је тужба тужиоца у делу којим је тражио да се обавеже тужени да тужиоца распореди на послове које је обављао пре отказа уговора о раду или на друге одговарајуће послове у складу са законом или актима туженог, као недозвољена. Четвртим ставом изреке, обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 414.750,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3988/2017 од 30.11.2018. године, првим ставом изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и првостепена пресуда потврђена. Другим ставом изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова насталих у поступку по жалби.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одрдаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Испитујући правилност побијане одлуке на основу члана 408. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 87/18), Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није основана.
У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Није основан ревизијски навод да је у поступку пред другостепеним судом учињена битна повреда одредаба парничног посупка из члана 374. став 1. ЗПП, а у вези члана 396. ЗПП, јер је другостепени суд у образложењу пресуде оценио све жалбене наводе који су били од значаја за доношење правилне одлуке о изјављеној жалби. Осим тога, није учињена ни битна повреда из члана 374. став 1., а у вези члана 124. ЗПП, која би била од утицаја на законитост и правилност побијане одлуке.
Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је засновао радни однос код туженог уговором о раду од ....2006. године са VI степеном стручне спреме (...), а анексом уговора о раду од ...2007. године, тужиоцу је поверено обављање послова ,,...“ у Сектору ... Тужиоцу је решењем од ...2009. године отказан уговор о раду услед технолошких, економских и организационих промена са даном ...2009. године уз исплату отпремнине. Као разлог доношења оспореног решења у образложењу истог, наведено је да су Одлуком о утврђивању и решавању вишка запослених број ... од ...2009. године утврђени послови за чијим обављањем је престала потреба код послодавца, и утврђен престанак потребе и за радом запосленог који обавља те послове, као и да запосленом не може да се обезбеди премештај на друге послове, рад код другог послодавца, преквалификација, доквалификација, рад са скраћеним радним временом, нити друга права у складу са законом, општим актом и уговором о раду. Правилником о изменама и допунама Правилника о организацији и систематизацији послова код туженог од 28.01.2009. године, објављеним на огласној табли туженог 30.01.2009. године, укинути су послови ,,...“ на којима је тужилац радио, и Одлуком в.д. генералног директора туженог од ...2009. године, констатовано је да је престала потреба за радом тужиоца и још четири запослена код туженог, као и да ће им као вишку бити отказан уговор о раду уз исплату отпремнине. Изменама Правилника о организацији и систематизацији послова код туженог од 21.10.2009. године, поново је систематизовано радно место ,,...“ у Сектору ..., али сада са другим описом послова и промењеним условима за њихово обављање и то VII степен стручне спреме и завршен ... факултет. Дана ...2009. године у радни однос на то радно место примљен је запослени ББ, који је код туженог до тада обављао рад по уговору о привременим и повременим пословима, и у истом сектору обављао техничке делове послова за које је идејна решења давао тужилац, а за које послове је касније ангажована консултантска компанија.
Полазећи од утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су одбили захтев тужиоца за поништај решења о отказу уговора о раду, као неоснован, налазећи да је побијано решење о отказу уговора о раду законито.
Чланом 179. став 1. тачка 9. Закона о раду („Службени гласник РС“, број 24/05, 61/05, 54/09), прописано је да запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдан разлог који се односи на потребе послодавца и то, ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла.
По оцени Врховног касационог суда, тужиоцу је законито престао радни однос на основу члана 179. став 1. тачка 9. Закона о раду. Наиме, супротно ревизијским наводима, оспорено решење је донето у законито спроведеном поступку приликом оглашавања тужиоца као вишка запослених. Решење којим је тужиоцу отказан уговор о раду је донето на основу Одлуке о утврђивању и решавању вишка запослених од ...2009. године, услед технолошких, економских и организационих промена код туженог, којој је претходило доношење Правилника о изменама и допунама Правилника о организацији и систематизацији послова код туженог од ...2009. године, објављеним на огласној табли туженог ...2009. године, којим су укинути послови ,,..“ на којима је тужилац радио, као послови за чијим радом је код послодавца престала потреба.
Тужени у року из члана 182. Закона о раду није на истим пословима запослио друго лице, док је радно место ,,...“ систематизовано Изменама правилника о организацији и систематизацији послова код туженог од ...2009. године, на које радно место је дана ...2009. године запослено друго лице, које је до тада било ангажовано по уговору о обављању привремених правних послова код туженог, у опису битно различито од радног места на којем је тужилац био запослен. Осим тога, тужилац на коме је био терет доказивања, није доказао да је код послодавца постојало упражњено радно место које одговара врсти и степену стручне спреме тужиоца, нити да је оспорено решење донето као последица дискриминаторског поступања туженог. Стога су сви ревизијски наводи о погрешној примени материјалног права оцењени као неосновани.
Имајући у виду да су за отказ уговора о раду испуњени услови прописани чланом 179. став 1. тачка 9. Закона о раду, тужиоцу је законито престао радни однос и тужени послодавац није у обавези на основу члана 191. став 1. Закона о раду да тужиоца врати на рад.
Са напред наведених разлога, на основу члана 414. став 1. Закона о парничном поступку, одлучено је као у изреци.
Председник већа – судија
Слађана Накић Момировић,с.р.
За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић