Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужиоца АА из села ... код ..., чији су пуномоћници адвокати Миодраг Алексић и Драгана Алексић, обоје из ..., против туженог „ Аутопревоз“ ДОО Чачак, чији је пуномоћник адвокат Љубица Мићовић из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 2259/17 од 07.03.2018. године, на седници одржаној 01.12.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УСТУПА СЕ предмет Основног суда у Чачку П1 220/18, Апелационом суду у Крагујевцу, ради оцене изузетне дозвољености ревизије по члану 395. ЗПП.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Чачку П1 732/11 од 13.04.2017. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу исплати на име разлике између припадајуће и исплаћене зараде за период од 02.12.2008. године до 02.02.2011. године, појединачне месечне износе ближе наведене овим ставом изреке, са законском затезном каматом на сваки појединачни износ од доспелости па до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да тужиоцу на име разлике између припадајуће и исплаћене зараде за период од 02.12.2008. године до 02.02.2011. године, преко износа досуђеног ставом првим изреке исплати износ од још 55.927,00 динара, са законском затезном каматом на сваки појединачни износ од доспелости па до исплате. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу исплати на име разлике између припадајућих и исплаћених накнада трошкова за службена путовања у иностранству у периоду од 02.12.2008. године до 02.12.2011. године, укупан износ од 1.225,00 евра у појединачним месечним износима ближе наведеним овим ставом изреке, са каматом на годишњем нивоу обрачунатом до 24.12.2012. године у висини основне каматне стопе Европске централне банке, а од 25.12.2012. године у висини референтне каматне стопе Европске централне банке на главне операције за рефинансирање увећане за осам процентних поена у динарској противвредности према средњем курсу НБС на дан исплате. Ставом четвртим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да тужиоцу исплати на име разлике између припадајућих и исплаћених накнада трошкова за службена путовања у иностранству у периоду од 02.12.2008. године до 02.12.2011. године, преко износа досуђеног ставом трећим изреке, износ од још 82,00 евра у појединачним месечним износима ближе наведеним овим ставом изреке, са каматом на годишњем нивоу обрачунатом до 24.12.2012. године у висини основне каматне стопе Европске централне банке, а од 25.12.2012. године у висини референтне каматне стопе Европске централне банке на главне операције за рефинансирање увећане за осам процентних поена у динарској противвредности према средњем курсу НБС на дан исплате. Ставом петим изреке, обавезан је тужени да на име тужиоца као осигураника уплати доприносе за ПИО на основу исплаћене разлике зараде за износе из става првог изреке и поднесе пријаву прописани образац М4 са релевантним показатељима за утврђивање стажа осигураника, зараде и уношења у матичну евиденцију по основу рада и осигурања за период од 02.12.2008. године до 02.12.2011. године. Ставом шестим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да на име тужиоца као осигураника уплати доприносе за ПИО на основу исплаћене разлике зараде за износе из става другог изреке и поднесе пријаву прописани образац М4 са релевантним показатељима за утврђивање стажа осигураника, зараде и уношења у матичну евиденцију по основу рада и осигурања за период од 02.12.2008. године до 02.12.2011. године. Ставом седмим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова превоза на релацији ...-...-... у периоду од 02.12.2008. године до 02.12.2011. године исплати појединачне месечне износе, ближе наведене у овом ставу изреке, са законском затезном каматом почев од последњег дана у месецу за претходни месец па до исплате. Ставом осмим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 276.880,00 динара са законском затезном каматом од извршности па до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 2259/17 од 07.03.2018. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Чачку П1 732/11 од 13.04.2017. године у ставу трећем изреке. Ставом другим изреке укинута је наведена првостепена пресуда у ставовима седмом и осмом изреке и у том делу предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, ради потребе да се размотре правна питања од општег интереса, уједначи судска пракса и потребе новог тумачења права, позивајући се на одредбе члана 395. ЗПП.

Тужба у овој правној ствари поднета је 02.12.2011. године.

Одредбом члана 506. став 1. Закона о парничном поступку („Сл.гласник РС“ бр.72/11, који је ступио на снагу 01.02.2012. године), прописано је да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона спровести по одредбама Закона о парничном поступку – објављеном у „Сл. гласник РС“ бр.125/04 и 111/09. Наведеним законом, изузетно дозвољена ревизија регулисана је одредбом члана 395. ЗПП, по којој допуштеност ове ревизије цени апелациони суд.

Имајући у виду да је предмет достављен Врховном касационом суду ради доношења одлуке о ревизији, а да Апелациони суд у Крагујевцу претходно није дао оцену о изузетној дозвољености ревизије у овој правној ствари, применом члана 395. ЗПП, то је Врховни касациони суд, у складу са одредбом члана 22. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић