.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 3192/2022
08.02.2023. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Борис Сарић, адвокат из ..., против туженог Јавно градско саобраћајно предузеће „Нови Сад“ са седиштем у Новом Саду, кога заступа пуномоћник Снежана Кнежевић Бојовић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против решења Вишег суда у Новом Саду Гж1 34/22 од 10.05.2022. године, које је исправљено решењем истог суда Гж1 34/22 од 20.07.2022. године, у седници одржаној 08.02.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против решења Вишег суда у Новом Саду Гж1 34/22 од 10.05.2022. године, исправљеног решењем истог суда Гж1 34/22 од 20.07.2022. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против решења Вишег суда у Новом Саду Гж1 34/22 од 10.05.2022. године, исправљеног решењем истог суда Гж1 34/22 од 20.07.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Новом Саду П1 1625/2020 од 21.01.2022. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев и обавезан је тужени да исплати тужиоцу на име неисплаћеног дела зараде за период од 01.07.2017. године до 31.12.2019. године износ од 949,18 динара са законском затезном каматом од 02.07.2020. године до исплате, и износ од 240,44 динара на име обрачунате затезне камате до 01.07.2020. године. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да накнади тужиоцу трошкове поступка у износу од 21.435,63 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате, док је ставом трећим изреке обавезан тужилац да накнади туженом трошкове поступка у износу од 98.222,87 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.
Решењем Вишег суда у Новом Саду Гж1 34/22 од 10.05.2022. године, које је исправљено решењем истог суда Гж1 34/22 од 20.07.2022. године, ставом првим изреке, делимично је усвојена жалба тужиоца и преиначено је решење о трошковима поступка садржано у првостепеној пресуди тако што је одбијен захтев туженог да му тужилац надокнади трошкове поступка у износу од 98.222,87 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате, и обавезан је тужени да накнади тужиоцу, поред трошкова поступка досуђених првостепеном пресудом у износу од 21.435,63 динара, још трошкове у износу од 68.500,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате, док је у преосталом делу одбијена жалба тужиоца. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да накнади тужиоцу трошкове жалбеног поступка у износу од 18.000,00 динара.
Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужени је изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној применом члана 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе.
Тужилац је поднео одговор на ревизију.
Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), посебна ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Врховни касациони суд налази да у конкретном случају по питању трошкова поступка не постоји потреба за разматрањем правних питања у интересу равноправности грађана или од општег интереса, нити потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права, те сходно томе нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. став 1. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП. Из наведеног разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Ревизијом туженог побија се решење о трошковима поступка. Одредбом члана 420. став 1. ЗПП, прописано је да се ревизија може изјавити и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно завршен. Применом става 2. истог члана, ревизија против решења није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде, што значи да је условљена граничном вредношћу за изјављивање ревизије, прописаном чланом 403. став 3. ЗПП.
Када је за изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора, на основу члана 28. став 1. ЗПП узима се само вредност главног захтева, док се према ставу 2. истог члана, камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и парнични трошкови не узимају у обзир ако не чине главни дуг.
Имајући ово у виду, као и да је у конкретном случају ревизија изјављена против решења о трошковима поступка, дакле против решења којим је одлучено о споредном тражењу тужиоца, које не чини његов главни захтев, то је и ревизија тужене недозвољена.
Приликом оцене дозвољености ревизије, Врховни касациони суд је имао у виду да је побијаном одлуком преиначено првостепено решење, али налази да у конкретном случају нема места примени одредбе о дозвољености ревизије на основу члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП. Наиме, наведена одредба може се применити само када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности спора, односно у случају када се ради о ревизији изјављеној против правноснажне пресуде у којој је побијани део правноснажне пресуде или означена вредност предмета спора испод граничне вредности за дозвољеност ревизије, али не и у споровима у којима је посебном одредбом овог Закона (ЗПП) или посебним законом, одређено да ревизија против одлуке у тој врсти спорова није дозвољена.
На основу изнетог, применом члана 413. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Звездана Лутовац, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
