Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 3232/2019
12.12.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића, Зоране Делибашић, Споменке Зарић и Бисерке Живановић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Јована Ђурић адвокат из ..., против туженог Јавног предузећа „ББ“ са седиштем у ..., чији је пуномоћник Александар Будалић адвокат из ..., ради повраћаја зајма, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 624/19 од 04.04.2019. године, у седници већа одржаној дана 12.12.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 624/19 од 04.04.2019. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 624/19 од 04.04.2019. године.

ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова поступка по ревизији.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 2279/17 од 26.11.2018. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев и тужено Јавно предузеће „ББ“ из ... обавезано да тужиљи АА из ... на име штете и неоснованог обогаћења исплати износ од 50.000,00 динара са законском затезном каматом од 01.10.2014. године до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је противтужбени захтев туженог којим је тражио да се обавеже тужиља на исплату дуга у износу од 50.000,00 динара са законском затезном каматом од 30.09.2014. године до исплате. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да на име трошкова парничног поступка исплати тужиљи износ од 52.300,00 динара са законском затезном каматом од 26.11.2018. године до исплате, у року од осам дана по пријему преписа пресуде под претњом извршења.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 624/19 од 04.04.2019. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П1 2279/17 од 26.11.2018. године.Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова насталих у поступку по жалби.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је, на основу члана 404. Закона о парничном поступку (ЗПП), благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Према наведеној одредби, ревизија је изузетно дозовљена због погрешне примене материјалног права против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права (посебна ревизија).

У конкретном случају, по оцени Врховног касационог суда, не постоје разлози због којих би требало дозволити одлучивање о посебној ревизији туженог. Правноснажна пресуда о тужбеном и противтужбеном захтеву заснована је на правилном тумачењу материјалног права да се новчано потраживање према запосленом (бескаматни зајам одобрен одлуком туженог од 13.03.2014. године) може уз његов пристанак наплатити обустављањем од зараде (члан 123. став 1. Закона о раду), али не и од отпремнине која представља један од законом утврђених облика правне заштите запослених у случају престанка радног односа које се нико не може одрећи (члан 60. став 4. Устава Републике Србије), односно да би наплатом спорног новчаног потраживања тужиља (којој је престао радни однос) била стављена у неповољнији положај у односу на друге кориснике одобреног зајма којима је отписан зајам јер су и даље у радном односу код туженог.

Из наведених разлога, одлучено је као у првом ставу изреке.

Ревизија тужене није дозвољена ни на основу члана 403. став 3. у вези са чланом 436. ЗПП јер вредност предмета спора од 50.000,00 динара (члан 28. став 1. ЗПП) очигледно не прелази износ од 40.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан подоношења тужбе, меродаван за оцену дозвољености ревизије према вредности предмета спора побијаног дела.

С`тога је, на основу члана 410. став 2. тачка 5. и члана 413. ЗПП, одлучено као у другом ставу изреке.

Тужени није успео у поступку по ревизији и зато нема право на накнаду трошкова тог поступка. Због тога је такав његов захтев одбијен и применом члана 165. став 1. у вези члана 153. став 1. ЗПП, одлучено као у трећем ставу изреке.