Рев2 329/2019 рокови за заштиту права; 3.5.16.2.

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 329/2019
19.06.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Љубице Милутиновић, председника већа, Весне Субић и Биљане Драгојевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., коју заступа пуномоћник Славољуб Гајић, адвокат из ..., против туженог Дома здравља „ББ“ са седиштем у ..., кога заступа пуномоћник Весна Милановић, адвокат из ..., ради поништаја анекса уговора о раду, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против решења Апелационог суда у Београду Гж1 3615/18 од 25.10.2018. године, у седници одржаној дана 19.06.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ, као неоснована ревизија, тужиље изјављена против решења Апелационог суда у Београду Гж1 3615/18 од 25.10.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 2025/17 од 12.06.2018. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље АА из ..., па је поништен, као незаконит, анекс бр. V уговора о раду бр. 3257-1/44 од 26.07.2013. године, који је тужиља закључила са туженим Домом здравља „ББ“ из ... . Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 136.500,00 динара, са законском затезном каматом од пресуђења па до исплате.

Решењем Апелационог суда у Београду Гж1 3615718 од 25.10.2018. године, укинута је пресуда Првог основног суда у Београду П1 2025/17 од 12.06.2018. године и одбачена тужба тужиље АА из ... поднета Првом основном суду у Београду дана 12.06.2017. године; обавезана је тужиља да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 103.500,00 динара, као и трошкове поступка по жалби у износу од 33.000,00 динара; одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова поступка по жалби, као неоснован.

Против правноснажног решења донетог у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијано решење, у смислу члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 3. и члана 420. став 1. и 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ..87/18) и утврдио да ревизија тужиље није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 3. Закона о парничном поступку, на коју се у ревизији указује није прописана као ревизијски разлог одредбом члана 407. став 1. тачка 2. Закона о парничном поступку. Такође, нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. истог Закона, на коју се у ревизији такође указује, јер другостепени суд није неправилно применио било коју одредбу овог закона, а што је било или је могло да буде од утицаја на доношење законитог и правилног решења.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је са туженим закључила анекс бр. V уговора о раду од 26.07.2013. године, чији поништај тужиља тражи у овој парници. Тужба је поднета непосредно првостепеном суду дана 12.06.2017. године.

Имајући у виду овако утврђено чињенично стање другостепени суд је укинуо првостепену пресуду којом је мериторно одлучено о тужбеном захтеву тако што је усвојен, и тужбу одбацио.

Према оцени Врховног касационог суда правилно је другостепени суд применио материјално право доносећи побијану пресуду, за коју је дао довољно разлога, коју прихвата и Врховни касациони суд.

Неосновано се у ревизији указује да је тужба поднета ради утврђења ништавости анекса број V уговора о раду, а не ради поништаја тог анекса, због чега нема места примени одредбе члана 195. став 1. и 2. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05...32/13).

Супротно наводима ревизије, тужиља је тужбеним захтевом тражила да се поништи као незаконит анекс V уговора о раду бр. 3257-1/44 од 26.07.2013. године, а о том тужбеном захтеву је одлучивао и првостепени суд, који је својом пресудом П1 2025/17 од 12.06.2018. године усвојио тужбени захтев и поништио као незаконит наведени анекс уговора о раду. Према томе, правилно је другостепени суд применио наведену законску одредбу, сматрајући да је тужиља поднела тужбу након протека рока од 90 дана од дана досављања решења, односно сазнања за повреду права (оспорени анекс уговора о раду је закључен 26.07.2013. годне, а тужба у овој парници је поднета 12.06.2017. године). При томе, прописани рок је преклузиван, па суд води рачуна о таквом року по службеној дужности.

Врховни касациони суд је ценио и остале наводе изјављене ревизије, којима се не доводи у сумњу правилност и законитост побијаног решења, због чега ти разлози нису посебно образложени.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци решења, на основу члана 413. у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку.

Председник већа-судија

Љубица Милутиновић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић