Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Из садржине навода ревизије произилази да се другостепена одлука побија у ставу 2, 5. и 7. изреке.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 87/18), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је запослен код тужене у Министарству унутрашњих послова. Решењем тужене од 01.12.2009. године, са радног места ... у Одељењу за ..., Управе за ... премештен је на радно место послови сузбијања синтетичких дрога и злоупотреба (ОСЛ) у Одељење за сузбијање ... у Служби за борбу .. Управе ... . Према одредби члана 2. Уредбе о платама лица која обављају послове у посебним организационим јединицама државних органа надлежних за сузбијање организованог криминала („Службени гласник РС“ бр. 14/2003, са новелама), запосленима у тој служби обрачунава се и исплаћује зарада у двоструком износу плате коју су остварили на пословима са којих су ступили на рад у организационој јединици из члана 1. назначене уредбе. Тужилац потражује разлику између исплаћене зараде у новој организационој јединици и зараде која му припада по Уредби а за период од октобра 2012. године закључно са августом 2015. године. Од момента премештаја на ново радно место тужилац је добио укупан коефицијент плате 32,12 и по том коефицијенту му је вршен обрачун и исплаћивана зарада. Обављено је вештачење од вештака економско-финансијске струке ради утврђивања нето разлике између двоструке плате тужиоца коју је примао пре распоређивања у СБПОК у односу на исплаћене износе плате за утужени период. Сходно утврђеном чињеничном стању, првостепени суд је тужбени захтев тужиоца усвојио и обавезао тужену на плаћање назначених износа по месецима са одговарајућом законском затезном каматом и обавезао тужену да у погледу разлике у исплати зараде, уплати и одговарајуће доприносе.

Другостепени суд је прихватио разлоге у погледу висине досуђеног износа зараде (и уплате доприноса за потврђујући део пресуде). Налази да тужилац, сходно цитираној Уредби има право на висину тражене нето разлике између двоструке плате коју је остварио у месецу пре распоређивања у СБПОК у односу на исплаћене износе плате за утужени период, па је за тај износ првостепену пресуду (у ставу 1. и 2) потврдио, а у преосталом износу преиначио и одбио тужбени захтев. При томе, другостепени суд је извршио обрачун према табеларном приказу вештака економске струке. У складу са тумачењем члана 2. став 2. назначене уредбе, другостепени суд налази да тужилац није имао право на већи износ од досуђеног, тј. да тужилац нема право на исплату преко тог износа, па је првостепену пресуду у том делу преиначио и за тај део одбио тужбени захтев тужиоца као неоснован.

По оцени Врховног касационог суда, овакво правно схватање у погледу одбијајућег дела тужбеног захтева тужиоца је неприхватљив. Наиме, одредба члана 2. став 2. Уредбе о платама лица која обављају послове у посебним организационим јединицама државних органа надлежних за сузбијање организованог криминала јасно предвиђа да се зарада лица која раде у тим службама обрачунава и исплаћује у двоструком износу плате која су остварена на пословима са којих су ступили на рад у организационим јединицама из члана 1. назначене уредбе. Сходно томе, тужилац има право на двоструки износ плате који је остварио на пословима и задацима у Министарству (где је раније радио уз ограничење из одредбе члана 18. став 1. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела). Произилази да тужилац има право на двоструку плату са свим увећањима које би остварио на радном месту одакле је прешао у Службу за организовани криминал, а не само право на зараду у двоструком износу коју је остварио у октобру 2012. године – на претходном радном месту.

Према закључку усвојеном на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда од 13.10.2020. године, лица запослени који су пре ступања на рад у Службу за борбу против организованог криминала у Служби за ... били радно ангажовани у МУП-у имају право на двоструки износ плате, коју би остварили на пословима и задацима у том министарству уз ограничење из одредбе члана 18. став 1. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела. Стога и полазећи од језичког тумачења одредбе члана 18. став 1. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС“ бр. 42/2002... 32/2013), произлази да свако увећање основне месечне плате на ранијем радном месту последично доводи до увећања двоструког износа његове основне плате у овим организационим јединицама.

Вештачењем је утврђена разлика између зарада која је тужилац примао и двоструке зараде коју је тужилац остварио у октобру 2012. године на претходном радном месту непосредно пре преласка на ново радно место, што значи да суд није узео у обзир свако увећање основне месечне зараде на радном месту од октобра 2012. године што би последично довело до увећања двоструког износа његове основне плате у овим организационим јединицама. Сагледавањем табеле вештака економско- финансијске струке нејасно је како је другостепени суд прерачуном дошао до износа у делу у ком је тужбени захтев одбијен. Произилази да је другостепени суд пошао од погрешне примене материјалног права што је за последицу имало погрешну оцену изведених доказа а што указује да је непотпуно утврђено чињенично стање.

У поновном поступку, другостепени суд ће имати у виду примедбе Врховног касационог суда оцениће да ли је на основу изведених доказа (посебно вештака економско-финансијске струке постоји довољна чињенично-правна подлога и приказ колика би зарада тужиоцу припала у двоструком износу са места одакле је упућен и колика је разлика у неисплаћеној заради од тог износа до износа који је њему исплаћиван на име зараде за спорни период. Практично потребно је оценити колико је тужилац на име зараде примио, колику би зараду остварио са свим повећањима почев од новембра 2012. године (у двоструком износу) и оценити да ли тужиоцу припада назначена разлика уз умањење онога што му је пресудом другостепеног суда у ставу 1. изреке утврђено у делу којим је потврђена првостепена пресуда за назначене износе, а при чему ће водити рачуна о висини постављеног захтева.

Имајући у виду напред изнето, Врховни касациони суд је на основу члана 416. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

др Драгиша Б. Слијепчевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић