Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 33/2023
02.03.2023. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић и Драгане Бољевић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Драган Васић адвокат из ..., против туженог ЈКП „Београдски водовод и канализација“ из Београда, чији је пуномоћник Дејан Недић адвокат из ..., ради утврђења ништавости, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1066/22 од 09.05.2022. године, у седници већа одржаној дана 02.03.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1066/22 од 09.05.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 1066/22 од 09.05.2022. године одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П 5354/18 од 07.10.2021. године којом је утврђено да је ништав уговор о обављању привремених и повремених послова заведен код туженог под бројем ... од 29.09.2008. године закључен између туженог, тужиоца и бивше Студентске задруге „Безбедност“ из Београда - Земуна и да тај уговор не призводи правно дејство (став први изреке) и тужени обавезан да на име накнаде трошкова парничног поступка исплати тужиоцу износ од 114.800,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате (став други изреке).

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је на основу члана 403. и члана 441. ЗПП, благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужилац је дао одговор на ревизију и предложио да се иста одбаци или одбије као неоснована.

Одредбом члана 403. став 1. ЗПП прописано је да странке могу изјавити ревизију против правноснажне пресуде донете у другом степену у року од 30 дана од дана достављања пресуде. Према ставу 3. те одредбе, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.