Рев2 3458/2019 3.5.14 измена уговора о раду

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 3458/2019
26.02.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића, Бранке Дражић, Данијеле Николић и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Биљана Микићевић адвокат из ..., против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Драгана Ћирковић адвокат из ..., ради поништаја анекса уговора о раду, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 75/19 од 16.05.2019. године, у седници већа одржаној дана 26.02.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 75/19 од 16.05.2019. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 75/19 од 16.05.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крушевцу П1 127/18 од 17.10.2018. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да се поништи као незаконит Анекс уговора о раду бр. .. од 19.10.2015. године који је са тужиоцем закључио директор тужене. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца у делу којим је тражио да се обавеже тужена да га врати на радно место које одговара врсти и степену стручне спреме коју поседује. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац да на име трошкова парничног поступка исплати туженој износ од 214.500,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 75/19 од 16.05.2019. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Крушевцу П1 127/18 од 17.10.2018. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је, с позивом на члана 404. Закона о парничном поступку, благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу члана 404. и члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14 и 87/18), Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.

У конкретном случају ревизија је изјављена у поступку у парници из радног односа где је предмет спора поништај анекса уговора о раду уз враћање тужиоца на радно место које одговара његом степену стручне спреме.

Одредбама главе XXIX Закона о парничном поступку прописана су посебна правила за поступак у парницама из радних односа, док се остале одредбе овог закона примењују када одредбама ове главе није другачије прописано (члан 436.). Специјалним правилом из члана 441. ЗПП прописано је да је ревизија дозвољена у парницама у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека и тада се о дозвољености ревизије одлучује према вредности предмета спора у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

У конкретном случају се не ради о парници из радног спора у смислу члана 441. ЗПП код којих је ревизија увек дозвољена, јер предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа. Како није дозвољена ревизија према члану 441. ЗПП, није дозвољена ни посебна ревизија из члана 404. ЗПП, јер би се на тај начин недозвољено проширивао поступак правне заштите по ванредном правном леку.

Из наведених разлога, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић