Према утврђеном чињеничном стању тужилац је код туженог био запослен од 1998. године, а по уговору о раду од 26.10.2011. године, распоређен је на радно место стручног сарадника за одабир документације за микрофилм у Одељењу за пензијско и инвалидско осигурање по међународним уговорима у Дирекцији покрајинског фонда Нови Сад. Решењем директора туженог од 11.09.2012. године, тужиоцу је отказан уговор о раду, због тога што је дана 09.07.2012. године, без најаве и у алкохолисаном стању ушао у канцеларију директора, затим га је физички и вербално напао, чиме је учинио повреду радних обавеза из уговора о раду и Правилника о радној дисциплини и понашању запослених – долазак на рад у припитом стању, изазивање нереда или учествовање у тучи, недолично понашање,ометање запослених у раду, нарушавање угледа послодавца, долазак на рад под дејством алкохола, као и повреду других правила утврђених кодеском туженог. Тужени је 10.07.2012. године донео решење о привременом удаљењу тужиоца са рада, па је истог дана тужилац од стране туженог упозорен да је учинио више повреда радних обавеза утврђених општим актом послодавца и уговором о раду, а затражено је и прибављено мишљење синдиката. Тужилац је у изјави од 17.07.2012. године навео да је 09.07.2012. године конзумирао алкохол и да сукоб између њега и директора траје више година. Поводом овог догађаја поднет је захтев за покретање прекршајног поступка против тужиоца. Полицијска управа Града Новог Сада 19.07.2015. године обавестила је Покрајнски фонд за пензијско и инвалиско осигурање да је 09.07.2015. године извршено алкотестирање тужиоца и утврђено је да је имао 2,07 промила алкохола у крви. Тужилац је и раније био упозораван због доласка на рад у алкохолисаном стању.

По оцени Врховног касационог суда, правилно је у побијаним нижестепеним судовима примењено материјално право када је одбијен тужбени захтев за поништај решења туженог којим је тужиоцу отказан уговор о раду и захтев за враћање на рад. Наиме, тужилац је дана 09.07.2012. године, имао 2,07 промила алкохола у организму у моменту када је полицијска управа извршила алко тестирање и оваквим понашањем је поступио противно забрани из члана 3. став 1. тачка 14. Правилника туженог о радној дисциплини запослених, те противно члану 19. тачка 24. Уговора о раду. Тужилац је својом кривицом учинио повреду радне обавезе – долазак на рад под дејством алкохола. Решење о отказу уговора о раду донето је законито, с обзиром да су испуњени услови прописани чланом 179. тачка 2. Закона о раду, у законитом поступку сагласно одредбама чланова 180., 181, 184. и 185. истог закона.

Из наведених разлога Врховни касациони суд је одлучио као у изреци пресуде на основу члана 414. став 2. Закона о парничном поступку, с обзиром да се у ревизији понављају жалбени разлози, а образлагањем пресуде не би се постигло ново нити уједначено тумачење права.

Председник већа-судија

Миломир Николић,с.р.