Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је изјавила благовремену ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужени је доставио одговор на ревизију тужиље. Трошкове ревизијског поступка је тражио опредељено.

Врховни суд је испитао побијану пресуду, применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23) и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, а наводима ревизије тужиље не указује се на неку другу битну повреду одредаба парничног поступка прописану одредбом члана 407. став 1. тачке 2. и 3. истог Закона.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била у радном односу код туженог на неодређено време, почев од 03.07.2006. године, на основу уговора о раду којим је распоређена на послове ... на наплатној рампи ''...-...'' и на наплатној рампи у ... . Тужени је 08.06.2021. године тужиљи доставио упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду, јер је учинила повреду радне обавезе – неизвршавање или неблаговремено, несавесно или немарно извршавање радних дужности или радних обавеза, утврђено чланом 12.анекса уговора о раду, указујући да на основу службених белешки пословођа од 09.03.2021. године, 19.03.2021. године, 13.05.2021. године и 17.05.2021. године, као и приложене фотодокументације, тужиља није обављала своје дужности ... које се односе на .. на наплатним рампама, због чега је више пута од стране пословође усмено опоменута о нехигијени на наплатним станицама ''...'' и ''...''. Такође је наведено да је тужиљи у фебруару месецу изречено упозорење због истих пропуста у раду. Тужиља се изјаснила на упозорење тако што је у целини негирала извршење повреде радне обавезе, која јој је стављена на терет, указујући да нису тачни наводи из упозорења да је учинила повреду радне обавезе, нити да је икада усмено опоменута о нехигијени на наплатним станицама ''...'' и ''...'', ''како то паушално и без икаквих доказа наводите'', изјашњавајући се да је свој посао увек обављала савесно и одговорно. Решењем о отказу уговора о раду од 06.07.2021. године, тужиљи је отказан уговор о раду бр. .../... од 03.07.2006. године, са свим пратећим анексима, због учињене повреде радне обавезе – неизвршавање, неблаговремено, несавесно или немарно извршавање радних дужности или радних обавеза утврђених чланом 12. Анекса уговора о раду. У образложењу решења је наведено да је на основу службених белешки и слика у дисциплинском поступку утврђено да је тужиља извршила повреде радне обавезе на начин да није обављала своје дужности ... које се односе на ... на наплатним станицама, да је пре доношења решења више пута од стране пословође усмено опоменута о нехигијени на наплатним станицама у ... и ... и да јој је у фебруару месецу 2021.године изречено упозорење због истих пропуста у раду, а да се она изјаснила негирајући наводе из упозорења. Синдикат послодавца се изјаснио, у току дисциплинског поступка, наводећи да се одлука донесе у складу са Правилником. Послодавац је побијану одлуку донео на основу одредбе члана 15. став 1. Закона о раду и члана 12. Анекса уговора о раду бр. ...-...-... од 22.05.2008. године.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су тужбени захтев тужиље одбили, налазећи да је побијано решење донето у законито спроведеном поступку у ком је тужиљи омогућено право на одбрану, а да то што јој нису достављене службене белешке пословође није било од утицаја на остварење тог њеног права, имајући у виду да се она изјаснила о наводима из службених белешки пословођа тако што је негирала повреду радне обавезе, указујући да је свој посао обављала савесно и одговорно.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Одредбом члана 179. став 2. тачка 1. Закона о раду (''Службени гласник РС'', бр. 24/05...95/2018), прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду који својом кривицом учини повреду радне обавезе и то ако несавесно или немарно извршава радне обавезе. Послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду у случају из члана 179. став 2. и 3. овог Закона, запосленог писаним путем упозори на постојање разлога за отказ уговора о раду и да му остави рок од најмање 8 дана од дана достављања упозорења да се изјасни на наводе из упозорења, на основу одредбе члана 180. став 1. истог Закона. У упозорењу из става 1. овог члана, послодавац је дужан да наведе основ за давање отказа, чињенице и доказе које указују на то да су се стекли услови за отказ и рок за давање одговора на упозорење (став 2.).

У конкретном случају, тужилац је туженој доставио упозорење да је учинила повреду радне обавезе – неизвршавање или неблаговремено, несавесно или немарно извршавање радних дужности и радних обавеза утврђено чланом 12. Анекса уговора о раду, позивајући се на службене белешке пословође од 09.03.2021. године, 19.03.2021. године, 13.05.2021. године и 17.05.2021. године, о томе да она није обављала своје дужности ... које се односе на ... на наплатним станицама ''...'' и ''...'', због чега јој је и претходно, у фебруару месецу изречено упозорење због истих пропуста у раду, тако што су је пословође, више пута, усмено опомињале о нехигијени на тим наплатним станицама. Тужиља се изјаснила да су нетачни наводи да је било када усмено опоменута о нехигијени на наплатним станицама ''...'' и ''...'' и да је свој посао увек обављала савесно и одговорно. Након спроведеног доказног поступка у ком су саслушани сведоци који су имали непосредно сазнање о начину извршавања радних обавеза од стране тужиље, утврђено је да тужиља није извршавала своје радне обавезе на радном месту ... и да је пре доношења побијаног решења она, више пута, од стране пословође, усмено опоменута о нехигијени на наплатним станицама у ... и ... .

Код тако утврђеног чињеничног стања, следи да је побијана одлука донета у законито спроведеном поступку, у ком је тужиљи омогућено да изнесе одбрану, што је она и учинила.

Неосновани су наводи ревизије тужиље да јој је тужени, недостављањем службених белешки пословође од 09.03.2021. године, 19.03.2021. године, 13.05.2021. године и 17.05.2021. године, ускратио право на одбрану. Супротно тим наводима ревизије тужиље, сврха достављања упозорења у смислу одредбе члана 180. Закона о раду, је да се запосленом стави до знања да је својом радњом или пропуштањем проузроковао наступање отказног разлога, како би се он изјаснио о основу за давање отказа. У конкретном случају, тужени послодавац је у упозорењу навео основ за давање отказа, чињенице и доказе које указују на то да су се стекли услови за отказ и рок за давање одговора на упозорење (8 дана од дана достављања упозорења), па је на тај начин поступио у свему на начин прописан одредбом члана 180. став 2. Закона о раду. Тужиља се у изјашњењу на упозорење изјаснила да нису тачни наводи да је било када усмено опоменута о нехигијени на наплатним станицама ''...'' и ''...'', негирајући на тај начин наводе из службене белешке пословође од 09.03.2021. године, 19.03.2021. године, 13.05.2021. године и 17.05.2021. године, што значи да јој право на одбрану није ускраћено, па она неосновано у ревизији указује на погрешну примену материјалног права.

Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка, јер је донета правилном применом одредбе члана 153. став 1. и 154. Закона о парничном поступку.

Из изложених разлога, Врховни суд је одлуку као у изреци донео применом одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик Управитеља писарнице

Миланка Ранковић