Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3615/2022 од 17.05.2021. године, ставом првим изреке преиначена је пресуда Првог основног суда у Београду П1 28/22 од 01.07.2022. године, тако што је ставом другим изреке, одбијен тужбени захтев којим је тужиља тражила да се обавеже тужена да тужиљи солидарно са туженом Основном школом „Бранко Радичевић“ из Новог Београда исплати на име зараде за период од 01.09.1999. године до 31.08.2001. године 839.650,00 динара са законском затезном каматом почев од 27.12.2007. године до исплате. Ставом трећим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тужиља тражила да се обавеже тужена да тужиљи на име зараде за период од 01.09.2001. године до 16.02.2003. године исплати износ од 39.797,43 евра са каматом по есконтној стопи Европске централне банке почев од 27.12.2007. године па до исплате, у динарској противвредности по курсу на дан исплате. Ставом четвртим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се обавеже тужена да тужиљи на име зараде за период од 17.02.2003. године до 08.09.2003. године и од 25.02.2004. године до 29.02.2004. године исплати износ од 244.574,63 динара са законском затезном каматом од 27.12.2007. године до коначне исплате. Ставом петим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се обавеже тужена да солидарно са туженом Основном школом „Бранко Радичевић“ из Новог Београда у корист тужиље уплати код РФ ПИО запослених – Филијала за Град Београд доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за период од 01.09.1999. године до 31.08.2001. године, према обрачуну Фонда ПИО на дан уплате. Ставом шестим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се обавеже тужена да у корист тужиље уплати код Републичког фонда ПИО запослених - Филијала за Град Београд доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за период од 01.09.2001. године до 01.02.2002. године, према обрачуну Фонда ПИО на дан уплате. Ставом седмим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се обавеже тужена да у корист тужиље уплати код Републичког фонда ПИО запослених - Филијала за Град Београд доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за период од 01.02.2002. године до 07.09.2003. године и од 25.02.2004. године до 29.02.2004. године, према обрачуну Фонда ПИО на дан уплате. Ставом осмим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се обавеже тужена да тужиљи солидарно са туженом Основном школом „Краљ Петар II Карађорђевић“ из Београда и туженом Основном школом „Бранко Радичевић“ из Новог Београда накнади трошкове поступка у укупном износу од 1.531.370,00 динара и трошкове поновног поступка у износу од 192.000,00 динара. Ставом деветим изреке, обавезана је тужиља да туженој на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 418.500,00 динара. Ставом десетим изреке, одбијен је као неоснован захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужена је дала одговор на ревизију.

Испитујући побијану пресуду у смислу одредбе члана 408. ЗПП, Врховни суд је нашао да је ревизија тужиље није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, а тужиља у ревизији не наводи друге битне повреде одредаба парничног поступка који могу бити разлог за изјављивање овог правног лека у смислу одредбе члана 407. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању тужиља је од 19... године била у радном односу као ... у туженој ОШ „Милица Павловић“ која је током парнице променила назив у ОШ „Краљ Петар II Карађорђевић“. Министарство просвете је туженој ОШ „Бранко Радичевић“ поверило да организује и изводи допунско основно образовање на српском језику од првог до осмог разреда у издвојеном одељењу у ... почев од школске 1994/95. Тужиља је по споразуму о упућивању – преузимању запосленог број ... од 21.09.1999. године, који су потписале тужене школе, из ОШ „Милица Павловић“ упућена у ОШ „Бранко Радичевић“ у издвојено одељење у ... на рад на одређено време од 01.09.1999. године а најдуже једну годину. Решењем тужене ОШ „Милица Павловић“ о мировању радног односа бр. ... од 24.04.2001. године тужиљи је због радног ангажовања у ... одобрено неплаћено одсуство за школску 2000/01 годину почев од 01.09.2000. године до 31.08.2001. године. Решењем директора ОШ „Бранко Радичевић“ од 01.09.2000. године утврђени су послови и радни задаци тужиље у школској 2000/2001 година на радном месту ... са пуним радним временом. Одлуком Министарства просвете и спорта издвојено одељење ОШ „Бранко Радичевић“ у ... је престало са радом 11.09.2001. године (опредељењем да се убудуће настава у иностранству за нашу децу врши у школама земље домаћина омогућавањем допунске наставе). Тужиљу је Министарство просвете предложило за координатора у школској 2001/02 години, па је решењем тог Министарства од 01.02.2002. године тужиља упућена на рад у ... за период до четири године, ради извођења допунске наставе на српском језику почев од 01.02.2002. године са месечном зарадом утврђеном на основу Стручног упутства о организацији допунске наставе на српском језику у иностранству и стицању и коришћењу средстава за допунску наставу у иностранству бр. ...-...-.../...-... од 08.11.2001. године. Допунска настава на српском језику у ... није реализована, због чега се тужиља 17.02.2003. године раздужила ђачким књижицама и дневницима и вратила у Србију. До септембра 2003. године тужиља није била запослена. Укупан износ зараде која тужиљи није исплаћена у периоду од 01.09.1999. године до 31.08.2001. године износи 839.650,00 динара, у периоду од 01.09.2001. године до 16.02.2003. године износи 39.797,43 евра, а у периоду од 17.02.2003. године до 07.09.2003. године и од 25.02.2004. године до 29.02.2004. године износи 244.576,63 динара.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је усвојио тужбени захтев и обавезао тужену Републику Србију да, солидарно са туженом Основном школом „Бранко Радичевић“, исплати тужиљи зараду остварену у периоду од 01.09.1999. године до 31.08.2001. године, а самостално зараду за период од 01.09.2001. године до 16.02.2003. године, као и за периоде од 17.02.2003. године до 07.09.2003. године и од 25.02.2004. године до 29.02.2004. године, са образложењем да тужена Република Србија у току поступка није пружила доказ о моделу и програму финансирања организованог издвојеног одељења у ..., а терет доказивања начина исплате плате и одговорност за исплату је на њој. Имајући у виду да Основна школа „Бранко Радичевић“ на основу споразума о упућивању – преузимања запослених преузело тужиљу из Основне школе „Милица Павловић“ на рад на одређено време од 01.01.1999. године најдуже једну годину, да је донела решење о утврђивању послова и радних задатака у школској 2000/01 години за тужиљу на основу претходне сагласности Министарства просвете и спорта Републике Србије, те како тужена Република Србија није уплатила Основној школи „Бранко Радичевић“ средства за исплату плате и социјалних доприноса за период од 01.09.1999. године до 31.08.2001. године, то је у смислу члана 154. став 1. Закона о облигационим односима солидарно одговорна за исплату неисплаћене плате (зараде) тужиље заједно са Основном школом „Бранко Радичевић“. Како је тужиља била радно ангажована на организацији рада допунске наставе у ..., којом је руководила као координатор наставе у школској 2001/02 годину, а решењем Министарства просвете и спорта од 01.02.2002. године упућена је на рад у ... за период од четири године ради извођења допунске наставе на српском језику и утврђена јој је месечна зарада, те како тужена Република Србија није благовремено формално-правно регулисала радни однос тужиље за школску 2000/2001 годину, те није фактично стање регулисала закључењем уговора о радном ангажовању са тужиљом, односно са тужиљом није закључила уговор о делу или уговор о раду, првостепени суд је закључио да је тужена дужна да тужиљи исплати неисплаћене плате за период ангажовања тужиље у ... и да јој исплати штету у виду изгубљених зарада која јој је причињена након што јој је престао радни однос у Основној школи „Милица Павловић“ у складу са чланом 600. Закона о облигационим односима. По оцени првостепеног суда, приговор застарелости потраживања није основан, јер је тужиља у тужби од 22.05.2002. године, поднетој у оквиру трогодишњег рока застарелости, поставила тужбени захтев којим је тражила да се регулише њен радно-правни статус, односно да пресуда представља основ за регулисање њеног радно-правног статуса, а због непостојања доказа о начину финансирања запослених и обавезама уплате за ПИО није била у могућности да опредељено постави захтев уз напомену да ће то учинити током поступка.

Другостепени суд је после расправе одржане пред тим судом одбио тужбени захтев за период од 01.09.1999. године до 31.08.2001. године због недостатка пасивне легитимације тужене Репуболике Србије.

По налажењу овог суда правилно је другостепени суд применио материјално право.

Зараду запосленом исплаћује његов послодавац. У периоду од 01.09.1999. године до 31.08.2001. године тужиља је радила у издвојеном одељењу тужене Основне школе „Бранко Радичевић“ у ..., на основу споразума њеног тадашњег послодавца и тужене школе „Бранко Радичевић“ од 01.10.1999. године о њеном преузимању и упућивању на рад на одређено време од годину дана (школска 1999/00 година). Тужиља је са радом у издвојеном одељењу тужене школе наставила и од 01.09.2000. године до 31.08.2001. године, а решењем директора школе од 01.09.2000. године утврђени су њени послови и радни задаци у школској 2000/01 години. Ове чињенице указују да је тужиља у обе школске године била у радном односу код тужене Основне школе „Бранко Радичевић“, због чега тужена Република Србија није пасивно легитимисана у погледу захтева за исплату зараде за период од 01.08.1999. године до 31.08.2001. године.

Није основан ни тужбени захтев којим је тужиља тражила да се обавеже тужена да тужиљи на име зараде за период од 01.09.2001. године до 16.02.2003. године исплати износ од 39.797,43 евра са каматом по есконтној стопи Европске централне банке почев од 27.12.2007. године па до исплате, како је то правилно закључио и другостепени суд.

Тужиља је решењем надлежног Министарства од 01.02.2002. године упућена на рад у ..., ради извођења допунске наставе на српском језику на подручју дипломатско конзуларног преставништва Савезне Републике Југославије у ..., почев од 01.02.2002. године са обавезом да оствари недељни фонд од 20-22 часа наставе са групом од 60 ученика, четири часа ваннаставних активности и четири часа рада у клубовима. Тужиља у периоду од 01.09.2001. године до 16.02.2003. године није радила, односно допунска настава на спрском језику у ... није реализована, тако да тужиља фактички није радила. Чињенице да је по налогу министра просвете именована за координатора издвојеног одељења школе у ... и да је остала у ... како би организовала рад допунске наставе по налогу Министарства (тужена је донела решење 01.02.2002. године којом се тужиља упућује на рад на период од четири године ради извођења допунске наставе у ...) да упркос сталних обећања тужиљи да ће школа почети са радом до тога није дошло није довољан основ за обавезивање тужене на исплату траженог износа и уплату припадајућих доприноса. Решењем о упућивању утврђена је месечна зарада на основу Стручног упутства о организацији допунске наставе на српском језику у иностранству и стицању и коришћењу средстава за допунску наставу у иностранству бр. ...-...-.../...-... од 08.11.2001. године. Министарство просвете и спорта Републике Србије донело је Упутство о организацији допунске наставе на српском језику у иностранству дана 12.06.2002. године са применом за школску 2002/03 годину којим је у члану 8. предвиђено је да наставник са недељним фондом од 20-22 часа наставе, односно групом (одељењем) од 75 ученика, четири часа ваннаставних активности и четири часа рада у клубовима остварује право на пуну зараду која у СР Немачкој износи 1.500 евра, у Швајцарској 3.200 швајцарских франака и у Француској 1.500 евра. Чланом 15. истог Упутства предвиђено је да наставници у допунском образовању остварују месечна примања у националној валути у земљи у којој раде сразмерно свом раду и доприносу и остваривању задатака допунског образовања у складу са критеријумима и нормама предвиђеним овим упутством. Допунска настава на српском језику у ... је у периоду од 01.09.2001. године до 16.02.2003. године није реазивана, а тужиља није радила по Стручном упутству, нити је остварила недељни фонд наставе, односно ваннаставних активности и због тога што школа ради извођења допунске наставе није отворена. У таквој ситуацији тужиља нема право на месечну зараду на основу Стручног упутства о организацији допунске наставе на српском језику у иностранству и стицању и коришћењу средстава за допунску наставу у иностранству, јер рад за који јој припада наведена накнада није остварила, при чему је без утицаја да неостваривање рада по Стручном упутству и неизвршавање допунске наставе се не може приписати у кривицу туженој.

Правилан је закљукак другостепеног суда да је потраживање на име изгубљене зараде за период од 17.02.2003. године до 08.09.2003. године и од 25.02.2004. године до 29.02.2004. године неосновано, јер околност да тужиља након повратка у Србију у наведеном временском периоду није радила и остварила зараду није узрочно последично везана за било коју противправну радњу или пропуст тужене, па не постоји одговорност тужене за накнаду штете у смислу члана 154. став 1. и 172. Закона о облигационим односима.

Нису основани наводи у ревизији које је ценио и другостепени суд, да је кривица тужене због тога што је добила отказ у матичној школи и да стога постоји основ за накнаду штете, с обзиром да Република Србија није послодавац тужиље нити на њеној страни постоји кривица што у том периоду тужиља није радила и остварила зараду.

Правилно је другостепени суд закључио и да је потраживање тужиље за период од 17.02.2003. године до 08.09.2003. године застарело, јер тужба поднета 22.05.2002. године не садржи захтев за исплату новчаног износа, а тужбени захтев за исплату по том основу први пут је постављен у поднеску тужиље од 14.06.2007. године, након протека рока од 3 године прописаног чланом 123. Закона о раду и члана 172. став 1. Закона о облигационим односима. И потраживање тужиље на име зараде за период од 01.09.1999. године до 11.03.2001. године је застарело, јер је тужбени захтев за исплату по овом основу поднет за овај период први пут поднеском од 11.03.2004. године, после протека рока застарелости из члана 372. став 1. Закона о облигационим односима. Такође, застарело је и потраживање тужиље који се односе на исплату девизног износа за период од 20.04.2002. године до 16.02.2003. године, јер је тужбени захтев за исплату тог износа постављен у поднеску од 14.06.2007. године, дакле по истеку трогодишњег рока застарелости, супротно наводима у ревизији.

Нису основани ни наводи у ревизији да је другој радници која је са тужиљом истовремено радила у одељењу у ... и Министарству 10.08.2001. године уплатило зараду, из напред детаљно образложених разлога.

Са изнетих разлога, сагласно одредби члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранка Дражић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић