Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 396/2020
04.06.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Борoвац и Драгане Маринковић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., коју заступа пуномоћник Весна Младеновић, адвокат из ..., против тужене Српске фабрике стакла а.д. Параћин, коју заступа пуномоћник Бранислав Томашев, адвокат из ..., ради поништаја решења о престанку радног односа, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против решења Вишег суда у Јагодини Гж1 90/19 од 11.06.2019. године, у седници одржаној 04.06.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље, изјављена против решења Вишег суда у Јагодини Гж1 90/19 од 11.06.2019. године.

ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова одговора на ревизију.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Параћину П1 273/18 од 18.02.2019. године, ставом првим изреке, одбијен је приговор стварне ненадлежности тог суда. Ставом другим изреке одбачена је као неблаговремена тужба тужиље, којом је тражено да се поништи решење о престанку радног односа отказом уговора о раду тужене од 20.09.2017. године и да се обавеже тужена да тужиљу врати на рад и распореди на радно место које одговара њеној стручној спреми, знању и способностима. Трећим ставом изреке, обавезана је тужиља да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 52.500,00 динара.

Решењем Вишег суда у Јагодини Гж1 90/19 од 11.06.2019. године, потврђено је првостепено решење у ставу другом и трећем изреке, а жалба тужиље одбијена као неоснована. Трошкови одговора на жалбу нису досуђени.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права и битних повреда одредаба парничног поступка.

Тужена је поднела одговор на ревизију и тражила трошкове за састав одговора на ревизију од стране адвоката.

Врховни касациони суд је испитао побијано решење применом члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11... 87/18) и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Неосновани су ревизијски наводи да је у поступку пред другостепеним судом учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 396. став 1. ЗПП, с обзиром да је другостепени суд оценио све битне жалбене наводе и навео разлоге које је узео у обзир по службеној дужности. Без утицаја су ревизијски наводи о битној повреди одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП у вези са чланом 294. ЗПП, јер је другостепени суд одлучивао без расправе, па повреде нису учињене пред другостепеним судом, из ког разлога се ревизија може изјавити на основу члана 407. став 1. тачка 3. ЗПП.

У конкретном случају тужиља је 23.01.2018. године поднела тужбу ради поништаја решења о престанку радног односа од 20.09.2017. године, којим је тужиљи отказан уговор о раду, услед правних последица покретања стечајног поступка над туженим послодавцем, као стечајним дужником. Судови су приликом одлучивања о тужбеном захтеву ценили благовременост поднете тужбе и утврдили да је тужиљи решење о престанку радног односа уручено 26.09.2017. године, па како је тужбу поднела 23.01.2018. године, по протеку рока од 60 дана, који је прописан чланом 195. став 2. Закона о раду, то је тужба одбачена као неблаговремена.

Законом о раду („Службени гласник РС“ број 24/05... 113/17) у члану 195. став 1. прописано је да против решења којим је повређено право запосленог или када је запослени сазнао за повреду права, запослени, односно представник синдиката чији је запослени члан ако га запослени овласти, може да покрене спор пред надлежним судом, а ставом 2. да рок за покретање спора јесте 60 дана од дана достављања решења, односно сазнања за повреду права.

Рок који је прописан чланом 195. став 2. Закона о раду је преклузивног карактера, чијим се протеком губи право на правну заштиту и на овај рок се не примењују правила о прекиду и застоју рокова. Како је тужиљи решење о престанку радног односа уручено дана 26.09.2017. године, а тужбу за поништај овог решења је поднела 23.01.2018. године, то су нижестепени судови правилном применом члана 195. Закона о раду, у вези члана 294. став 1. тачка 2. ЗПП, одбацили тужбу као неблаговремену. Због тога су неосновани ревизијски наводи о погрешној примени материјалног права.

Захтев тужене за накнаду трошкова на име састава одговора на ревизију од стране адвоката је одбијен на основу члана 154. став 1. ЗПП, јер се не ради о трошковима потребним за вођење ове парнице.

На основу члана 414. став 1. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.