Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 40/2020
09.07.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић председника већа, Бранислава Босиљковића и Бранке Дражић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Симо Лончар, адвокат из ..., против туженог „WELLNESSLAND“ д.о.о. Београд, чији је пуномоћник Даница Дражић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1858/18 од 12.04.2019. године, у седници већа одржаној 09.07.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као неблаговремена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1858/18 од 12.04.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 2872/17 од 11.01.2018. године, ставом првим изреке дозвољено је преиначење тужбе. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиље да се утврди да су ништаве одредбе уговора о раду закљученог 25.12.2013. године, са правним дејством почев од 10.04.2012. године а на основу правноснажне пресуде Првог основног суда у Београду П1 1594/12 од 07.10.2013. године, као и све правне радње туженог предузете на основу оспорених одредаба и то одредбе члана 13. став 1. и став 2. у делу „или уговором о раду“ и у члану 13. став 5. у целини, као неосноване. Ставом трећим изреке обавезана је тужиља да плати туженом на име трошкова парничног поступка износ од 87.000,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 1858/18 од 12.04.2019. године, ставом првим изреке потврђена је пресуда Првог основног суда у Београду П1 2872/17 од 11.01.2018. године у ставу другом и трећем изреке и жалба тужиље у том делу одбијена је као неоснована. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиље да се обавеже тужени да плати тужиљи трошкове поступка по жалби, као неосноване.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је изјавила ревизију и допуну ревизије, због погрешне примене материјалног права с предлогом да се о истој одлучи сходно члану 404. ЗПП.

Испитујући благовременост изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 403. ЗПП, („Службени гласник РС“, број 72/11, 49/13-УС, 74/13- УС, 55/14 и 87/18), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија тужиље неблаговремена.