По оцени Врховног суда, испуњени су услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), јер у конкретном случају постоји потреба уједначавања судске праксе, због чега је одлучено као у првом ставу изреке, на основу члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. ЗПП, Врховни суд је нашао да је ревизија делимично основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је у утуженом временском периоду била у радном односу код тужене на неодређено време, обављајући послове наставника ... и са ученицима који образовање стичу према индивидуалном образовном плану (ИОП1 и ИОП2), што је од ње захтевало додатни напор и ангажовање, при чему јој тужена није исплаћивала плату са увећаним коефицијентом за обрачун плате (од 10%), према Уредби о коефицијентима за обрачун и исплату плата запосленима у јавним службама. Економско-финансијским вештачењем је утврђено да је, приликом обрачуна плате тужиљи у утуженом периоду, тужена примењивала коефицијент 14,88 и да је тако тужиљи ускратила износ од 162.804,80 динара.

Нижестепени судови су закључили да је основан тужбени захтев тужиље која је имала додатне обавезе да би се посебно припремала у раду са ученицима са сметњама у развоју по посебном индивидуалном образовном програму, пошто је Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата запосленима у јавним службама („Службени гласник РС“, бр. 44/01...24/12) прописано да се коефицијент из члана 2. ове Уредбе увећава 10% за запослене у школи са децом ометеном у развоју и наставнике у одељењу за децу ометену у развоју при редовној основној школи (по члану 3. став 1. тачка 1. подтачка 4).

Изнето становиште нижестепених судова у складу је са позитивним материјалним правом и установљеном судском праксом за период до 01.03.2021. године. Супротно указивању у ревизији судови су за полазиште одлуке правилно прихватили обрачун извршен на основу члана 6. Закона о систему плата запослених у јавном сектору („Службени гласник РС“, бр. 18/16...157/20), којим је прописано да се основна плата одређује множењем основице за обрачун са коефицијентом, те да је тако добијена плата увек иста.

Међутим, судови су превидели да је Уредбом о изменама и допунама Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама („Службени гласник РС“ бр. 19/21 од 05.03.2021. године) измењена дотадашња одредба члана 3. став 1. тачка 1. подтачка 4, на начин што је прописано да право на увећање коефицијента припада само запосленима – наставницима који раде у школи за ученике са сметњама у развоју (члан 1), као и да то право припада и наставницима у редовној школи, али за рад у одељењу које је формирано само за ученике са сметњама у развоју (новододата подтачка 4а), и да се цитиране одредбе примењују почев од обрачуна и исплате плате за март (члан 2).

Због тога је Врховни суд делимично преиначио нижестепене пресуде и одбио тужбени захтев за исплату износа повећања за март и април 2021. године, који тужиљи не припадају за те месеце с обзиром на цитиране одредбе измењене уредбе, те одлуку у ставу другом изреке донео на основу чланова 416. став 1. и 414. став 1. ЗПП.

Одлука о захтеву тужене за накнаду трошкова поступка по ревизији, садржана у четвртом ставу изреке, донета је на основу члана 165. став 1. и 2. ЗПП, у вези са чланом 153. став 2. ЗПП, с обзиром на незнатан успех тужене у поступку по ванредном правном леку.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић