Тужени је благовремено дао одговор на ревизију.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у складу са чланом 408. Закона о парничном поступку и оценио да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку- ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23- други закон), на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. У ревизији се указује на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП, која је учињена пред другостепеним судом, али се не наводи одређено коју одредбу ЗПП другостепени суд није применио, или није правилно применио, а што би утицало на правилност и законитост побијане пресуде.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиље су биле у радном односу на неодређено време код туженог и биле су распоређене на пословима „...“, до отказа уговора о раду од 14.02.2020. године. Правилником туженог о организацији и систематизацији радних места од 14.10.2019. године, укинута су радна места на којима су тужиље радиле. Одлуком о покретању поступка утврђивања вишка запослених од 27.11.2019. године тужени је утврдио да је услед тешкоћа изазваних последицама опште економске кризе, тешкоћама у пословању и презадужености, потребно приступити организационо технолошким променама и у складу са тим донео нову систематизацију послова, у ком поступку утврђивања вишка запослених основни критеријум је добровољност, па укидање радних места и оцена радног учинка. Обавештењем од 27.11.2019. године, запослени су обавештени о спровођењу организационих промена, а 29.11.2019. године упућен им је јавни позив за добровољно пријављивање за програм решавања вишка запослених. Одлуком туженог од 14.02.2020. године, утврђени су коначно послови за којима је у потпуности престала потреба и том одлуком су обухваћена и радна места на којима су радиле тужиље. Оспореним решењима је констатовано да је тужиљама обрачуната и исплаћена отпремнина, те да им није могао бити обезбеђен премештај на друге послове, рад код другог послодавца, преквалификација, доквалификација, рад са скраћеним радним временом и друга права у складу са Законом о раду.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су закључили да није основан тужбени захтев за поништај као незаконитих решења о отказу уговора о раду и за враћање тужиља на рад, на основу одредбе члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду.

По оцени Врховног суда, правилно су нижестепени судови применили материјално право.

Одредбом члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05 ... 13/17), прописано је да запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдан разлог који се односи на потребе послодавца и то ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла.

У конкретном случају, промењеном организацијом код туженог дошло је до укидања радних места тужиља. Послови које су тужиље до тада обављале – ..., након тога врше сви запослени у погону производње кроз аутоконтролу, а контролу њихових извештаја врши представник руководства за квалитет и безбедност производа, при чему се на свака четири месеца спроводи и екстерна контрола. Стога су неосновани ревизијски наводи да је радно место тужиља укинуто, али не и послови које су тужиље обављале.

Неосновано се ревизијом указује и на чињеницу да је тужени као послодавац морао тужиљама понудити неку од опција предвиђених законом у смислу распоређивања на друго радно место, премештај на друге послове, преквалификације, или премештај код другог послодавца. У образложењу побијаног решења је наведено да није постојала могућност да се тужиљама обезбеди премештај на друге послове, рад код другог послодавца, преквалификација, доквалификација, рад са скраћеним радним временом и друга права у складу са Законом о раду. Зато је на тужиљама терет доказивања чињенице да је тужени био у могућности да тужиљама обезбеди једну од наведених мера, у смислу члана 231. став 2. Закона о парничном поступку, па такви ревизијски разлози, без пружања потребних података и доказа у поступку, немају значаја за другачије одлучивање у овој правној ствари.

Врховни суд је ценио и остале наводе изјављене ревизије, којима се не доводи у сумњу законитост и правилност побијане пресуде, због чега ти наводи нису посебно образлагани.

Одлука о трошковима поступка је правилна јер је донета правилном применом одредбе члана 153. став 1. и члана 154. ЗПП.

Из изложених разлога, Врховни суд је одлуку као у изреци донео применом одредбе члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа - судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић