.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 4273/2023
24.01.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић, Татјане Миљуш и Јасмине Стаменковић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Саша Лукић, адвокат из ..., против туженог Задружног савеза Србије са седиштем у Београду, чији је пуномоћник Гордана Спасојевић, адвокат из ..., ради заштите од злостављања на раду, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 893/21 од 14.07.2023. године, у седници одржаној 24.01.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 893/21 од 14.07.2023. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 893/21 од 14.07.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Београду П1 1/15 од 17.11.2020. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди да је претрпела злостављање на раду од стране ББ, ... лица туженог, на тај начин што је у периоду од септембра 2014. године до 06.11.2014. године, игнорисао, маргинализовао, потцењивао њене радне способности и износио неистините податке и негативне коментаре о њеним личним карактеристикама пред трећим лицима, давао јој понижавајуће, тешке и бесмислене радне задатке уз одређивање непримереног рока за извршавање истих, од ње прикривао битне пословне податке за њен рад, није јој давао радне задатке, неоправдано је и прекомерно надзирао њен рад, потпуно је престао да са њом комуницира, намерно изазивао конфликте, стварао јој стрес и непријатељско окружење, чиме јој је изазивао здравствене тегобе. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се туженом забрани даље вршење и понављање понашања које представља злостављање тужиље, као и да се тужени обавеже да обезбеди извршење ове забране и спречи утврђено злостављање. Ставом трећим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужени да јој на име накнаде нематеријалне штете исплати и то: 200.000,00 динара за претрпљене душевне болове због повреде части и угледа, 200.000,00 динара за претрпљене душевне болове за умањење опште животне способности. Ставом четвртим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила објављивање ове пресуде у јавном гласилу „Политика“ и „Вечерње новости“ о трошку туженог у другом наредном броју од дана пријема писменог отправка ове пресуде. Ставом петим изреке, обавезана је тужиља да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 78.000,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 893/21 од 14.07.2023. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је изјавила ревизију због погршене примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној применом члана 404. ЗПП.
По оцени Врховног суда, услови за примену института посебне ревизије из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11... 18/20) у конкретном случају нису испуњени. Правноснажном пресудом одлучено је о захтеву тужиље у спору за остваривање судске заштите због злостављања на раду, утврђењем да није претрпела злостављање (на описани начин), као и за накнаду нематеријалне штете. Узимајући у обзир врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали за своје одлуке, Врховни суд је оценио да у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, нити потреба за уједначавањем судске праксе и новим тумачењем права у погледу примене одредбе члана 6. Закона о спречавању злостављања на раду („Службени гласник РС“, бр. 36/10), којим је дефинисан појам злостављања и извршиоца злостављања. Разлози ревизије се делом односе на битне повреде одредаба парничног поступка због чега се посебна ревизија не може изјавити. Имајући у виду наведено, као и да се у конкретном случају ради о парници ради утврђења злостављања на раду и накнаде штете, у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права зависе од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају, то одлуке нижестепених судова којима је евентуално другачије одлучено о истом правном питању, не представљају нужно и различито поступање суда у истој правној ствари. Из наведених разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Спор због злостављања на раду или у вези са радом јесте радни спор (члан 29. став 4. Закона о спречавању злостављања на раду). Законом о спречавању злостављања на раду нису предвиђена посебна правила о дозвољености ревизије. Одредбом члана 441. ЗПП, прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужбу ради заштите од злостављања на раду и накнаде штете тужиља је поднела 06.11.2014. године. Вредност предмета спора је 400.000,00 динара.
Имајући у виду да се тражена правна заштита не односи на заснивање, постојање или престанак радног односа, а да вредност предмета спора побијаног дела новчаног потраживања не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то је Врховни суд нашао да је ревизија недозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.
На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Звездана Лутовац, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
