Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је, на основу члана 404. ЗПП благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, неправилне примене одредаба Закона о парничном поступку и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Тужени је поднео одговор на ревизију.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

У конкретном случају о праву тужиље на накнаду штете од туженог, бившег послодавца одлучено је у складу са правилима о терету доказивања садржаним у одредбама члана 231. ЗПП. Институт посебне ревизије резервисан је за питања правилне примене материјалног права, па како тужиља уз ревизију не прилаже одлуке судова као доказ различитог поступања у битно истоврсној чињеничној ситуацији, нити постоје друга правна питања која би оправдавала одлучивање о изјављеној ревизији као о посебној, одлука у ставу првом изреке донета је на основу члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујућу дозвољеност ревизије као редовне у смислу члана 410 став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 441. Закона о парничном поступку, прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. У споровима ради новчаног потраживања из радног односа, што је овде случај, ревизија је дозвољена под истим условима као и у имовинскоправним споровима који се односе на новчано потраживање.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради накнаде штете поднета је 08.03.2021. године, а вредност предмета спора од 250.000,00 динара не прелази законом предвиђени имовински цензус који омогућује изјављивање ревизије.

Наводи одговора на ревизију нису били потребни за одлучивање, па је одлука у ставу трећем изреке донета на основу члана 165. став 1. и члана 154. ЗПП.

Из изнетих разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић