Против правноснажне пресуде донете у другом степену, парничне странке су благовремено изјавиле ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизијама одлучује као о изузетно дозвољеним, применом члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2011...18/2020, у даљем тексту: ЗПП).

Тужилац је, дана 11.02.2022. године, доставио Врховном касационом суду поднесак којим повлачи изјављену ревизију против другостепене пресуде.

Чланом 410. став 2. тачка 3. ЗПП, прописано је да је ревизија недозвољена ако је ревизију изјавило лице које је повукло ревизију.

Имајући у виду наведено, ревизија тужиоца је недозвољена, у смислу члана 410. став 2. тачка 3. Закона о парничном поступку, те је Врховни касациони суд применом члана 413. ЗПП, одлучио као у ставу првом изреке.

Према члану 404. Закона о парничном поступку, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Ценећи испуњеност услова за одлучивање о ревизији туженог, као изузетно дозвољеној, Врховни касациони суд је оценио да не постоје разлози предвиђени одредбом члана 404. став 1. ЗПП за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној.

Према разлозима другостепене пресуде, тужиоцу је досуђена разлика зараде у утуженом периоду применом релевантних одредаба Закона о раду, Закона о привременом уређивању основица, Закона о јавним предузећима и Уредбе о начину и контроли обрачуна исплате зараде у јавним предузећима.

У посебној ревизији туженог нису наведени аргументи за прихватање одлучивања о ревизији по основу одредбе члана 404. ЗПП. Послодавац је дужан да запосленом исплати уговорену зараду, у складу са Колективним уговором послодавца и закљученим уговором о раду. Суд штити право запосленог на исплату уговорене зараде. Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава примењује се на кориснике јавних средстава, али применом прописаног умањења на основицу која је утврђена правилним множењем цене радног часа са коефицијентом предвиђеним Колективним уговором послодавца и фондом часова рада. Таква одлука другостепеног суда у складу је са правним ставом Врховног касационог суда о наведеном правном питању. Стога не постоји потреба за уједначавањем судске праксе о овом питању, нити за новим тумачењем права. Не постоји ни потреба за разматрањем питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана.

У складу са наведеним Врховни касациони суд одлучио је као у ставу другом изреке, применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије туженог, у смислу одредбе члана 410. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да је ревизија туженог недозвољена.

Сходно одредби члана 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Вредност предмета спора побијаног дела пресуде по ревизији туженог износи 682.066,00 динара. Имајући у виду да не постоји ревизијски цензус за одлучивање о ревизији туженог, следи да је ревизија туженог недозвољена.

У складу са изнетим, применом одредбе члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Марина Милановић с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић