Врховни суд је испитао правноснажну пресуду, применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11...18/20 и 10/23 – др. Закон, у даљем тексту: ЗПП) и оценио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, а из образложења ревизије произлази да се њом указује на то да је првостепени суд у поступку починио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези чланова 8. и 355. став 5. ЗПП, те како се ревизијом не указује на битне повреде одредаба парничног поступка учињеног пред другостепеним судом, ови наводи ревизије нису цењени.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била запослена код туженог на неодређено време на радном месту ... . Тужени је 29.03.2017. године, донео решење о мировању радног односа којим је тужиљи одобрено мировање радног односа почев од 01.04.2017. године због упућивања супруга тужиље на рад у иностранство у Амбасадру РС у ..., и одређено је да је тужиља дужна да се врати на рад у року од 15 дана од дана престанка обављања послова њеног супруга у иностранству, под претњом последица отказа. Супруг тужиље је решењем Министарства спољних послова од 14.09.2016. године премештен на дужност у Амбасадру РС у ... и ступио је на дужност 21.10.2016. године, на период од четири године, где ће са њим боравити и супруга, овде тужиља. Решењем туженог ДРО ../2020 од 24.11.2020. године, тужиљи је отказан уговор о раду закључно са 24.11.2020. године или најкасније даном достављања тог решења, због тога што се није вратила на рад код туженог у року од 15 дана од дана истека рока мировања радног односа из члана 79. Закона о раду. Решењем о мировању радног односа од 29.03.2017. године, одређено да је тужиља дужна да се врати на рад у року од 15 дана од дана престанка обављања послова њеног супруга у иностранству у амбасади РС, у ..., а да јој се у супротном може отказати уговор о раду. Тужиљин супруг је ступио на дужност у Амбасаду у ... 22.10.2016. године, на период од четири године, из чега произлази да је тужиља у року од 15 дана од 22.10.2020. године, када је њеном супругу престало обављање послова у иностранству, односно конкретно од 06.11.2020. године била дужна да се врати на рад, што она није учинила. Тужиља се није вратила на рад у року одређеном решењем туженог о мировању радног односа од 29.03.2017. године, Туженог није обавестила о промењеним околностима, нити је поднела нову молбу са одговарајућим доказима за продужење статуса мировања радног односа, У периоду од 20.10.2020. године до 24.11.2020. године, није се обраћала туженом у било каквој форми. Запослени код туженог су, кад је тужиљи истекао рок на којој је одобрено мировање радног односа, покушавали да је контактирају на број телефона који је постојао у евиденцији кадровске службе туженог, али је тај број био недоступан, покушали су да успоставе контакт и преко организационе јединице у којој је тужиља радила, међутим ни запослени у тој организационој јединици нису имали било какво обавештење о тужиљи.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су, супротно наводима ревизије, правилном применом одредаба чланова 79. и 179. став 1. тачка 3) Закона о раду, донели одлуку о тужбеном захтеву тако што је првостепени суд тужбени захтев одбио а другостепени суд потврдио првостепену пресуду, дајући за своју одлуку разлоге које у свему прихвата и овај суд.

Како се у ревизији понављају жалбени разлози, које је другостепени суд правилно ценио, Врховни суд је закључио да није потребно да детаљно образлаже своју пресуду којом се ревизија одбија као неоснована, те је применом одредбе члана 414. став 2. ЗПП, донета одлука као у изреци.

Председник већа-судија

Бранка Дражић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић