Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 4514/2023
28.11.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросаљевић, Зорана Хаџића, Гордане Комненић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Стојан Печек, адвокат из ..., против тужене Фабрике уља „Банат“ д.о.о. Нова Црња, чији је пуномоћник Леона Димитров, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2127/23 од 20.09.2023. године, у седници одржаној 28.11.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене изјављеној пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2127/23 од 20.09.2023. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2127/23 од 20.09.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Кикинди П1 123/22 од 30.05.2023. године, ставом првим изреке, одлучено је да се тужбени захтев тужиоца усвоји. Ставом другим изреке, тужена је обавезана да тужиоцу исплати 102.670,24 динара на име неисплаћене јубиларне награде за 35 година непрекидног рада код тужене, са затезном каматом од 01.04.2021. године до исплате, као и да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 71.353,00 динара са затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2127/23 од 20.09.2023. године, жалба тужене је одбијена и првостепена пресуда потврђена.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, ревизију је благовремено изјавила тужена због погрешне примене материјалног права с предлогом да суд о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, на основу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23), Врховни суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП-а.

Предмет тражене правне заштите је исплата јубиларне награде тужиоцу за навршених 35 година непрекидног рада код тужене, а побијаном пресудом потврђена је првостепена пресуда којом је тужбени захтев тужиоца усвојен. О овом праву тужиоца нижестепени судови су одлучили применом одговарајућих одредаба материјалног права – члана 120. став 1. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/2005... 75/14) и члана 139. Измена и допуна Колективног уговора тужене од 22.01.2015. године (потписане 11.01.2019. године, а у примени у периоду од 21.01.2019. до 21.01.2022. године), у ситуацији када је тужилац за време важења наведеног општег акта навршио 35 година непрекидног рада код тужене (14.03.2021. године). Питање ништавости наведеног колективног уговора не може бити предмет оцене у овом поступку пошто је општа нормативна контрола прописа и општих аката у надлежности Уставног суда. Код изложеног, имајући у виду наведено на основу члана 404. став 2. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена ни као редовна.

Према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у радном спору, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овој парници поднета је 06.06.2022. године, а вредност предмета спора је 102.670,24 динара.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору, који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра, то је Врховни суд оценио да је ревизија тужене недозвољена, применом одредбе члана 403. став 3. ЗПП.