
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 535/2021
23.06.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Катарине Манојловић Андрић, председника већа, Гордане Џакула и Бранислава Босиљковића, чланова већа, у парници тужилаца АА из ... и ББ из ..., чији је заједнички пуномоћник Жељко Ђорђевић, адвокат из ..., против тужене Опште болнице Ваљево из Ваљева, ради поништаја решења, одлучујући о ревизији тужиље АА изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3083/19 од 23.09.2020. године, у седници одржаној дана 23.06.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље АА изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3083/19 од 23.09.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Ваљеву П1 221/19 (2018) од 16.09.2019. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље АА из ..., поништено решење в.д. директора тужене заведено под бројем ...-...-.../... од 11.04.2018. године и наложено туженој да тужиљу врати и распореди на послове ... у Одсеку ... и да јој призна сва права из радног односа по основу уговора о раду заведеног код тужене под бројем ...- .../... од 01.02.2018. године, а све у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде под претњом принудног извршења. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцима плати трошкове парничног поступка у укупном износу од 144.500,00 динара у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде под претњом принудног извршења.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3083/19 од 23.09.2020. године, ставом првим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу првом изреке и одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље АА којим је тражила да се поништи решење ВД директора тужене заведено под бројем ...-...-.../... од 11.04.2018. године и наложи туженој да тужиљу врати и распореди на послове ... у Одсеку ... и да јој призна сва права из радног односа по основу Уговора о раду заведеног код тужене под бројем ...-...-.../... од 01.02.2018. године, а све у року од 15 дана од дана пријема писменог преписа пресуде под претњом принудног извршења. Ставом другим изреке, преиначено је решење о трошковима поступка у ставу другом изреке пресуде Основног суда у Ваљеву П1 221/19 од 16.09.2019. године и одбијен као неоснован захтев тужиље за накнаду трошкова поступка у износу од 144.500,00 динара. Ставом трећим изреке, обавезана је тужиља да туженој надоканади трошкове парничног поступка у износу од 10.280,00 динара.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиоци су благовремено изјавили ревизију, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр.72/11, 49/13, 73/13 – УС и 55/14) – у даљем тексту: ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Тужба у овој парници поднета је 13.06.2018. године, са захтевом за поништај решења тужене ...-...-.../... од 14.04.2018. године којим је тужиљи утврђен назив радног места на пословима које обавља у складу са Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији послова тужене, тако што назив радног места гласи: „... Одсека ...“.
Одредбама главе XXIX ЗПП прописана су посебна правила за поступак у парницама из радног односа, док се остале одредбе ЗПП примењују када одредбама ове главе није другачије одређено.
Чланом 441. ЗПП прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.
Предмет спора у овој парници је оцена законитости решења којим је тужиљи утврђен назив и промена радног места на пословима које је обављала код тужене. Дакле, тужбени захтев се не односи на заснивање, постојање и престанак радног односа у смислу члана 441. ЗПП, па зато ревизија тужилаца није дозвољена.
Правно дејство ове посебне норме искључује примену општег правила о дозвољености ревизије због преиначења првостепене пресуде у смислу члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП. Имајући у виду предмет спора, у овој парници из радних односа не примењује се одредба члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП, тако да ревизија није дозвољена.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци на основу члана 413. Закона о парничном поступку.
Председник већа – судија
Катарина Манојловић Андрић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић