Рев2 536/2021 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 536/2021
18.03.2021. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у правној ствари тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Иван Симић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, „Дом здравља Раковица, Београд, чији је пуномоћник Бојан Јанковић, адвокат из ..., ради поништаја анекса, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 985/20 од 16.10.2020. године, у седници одржаној 18.03.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 985/20 од 16.10.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог основног суда у Београду П1 530/15 од 18.12.2019. године, ставом првим изреке, поништен је, као незаконит, анекс 2 бр. .. од 12.10.2015. године, којим је тужиљи измењен уговор о раду од 18.04.2016. године, па је ставом другим изреке обавезана тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка од 265.750,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 985/20 од 16.10.2020. године жалба тужене је одбијена, као неоснована и првостепена пресуда потврђена, а одбијени су и захтеви парничних странака за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужена је изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Сл. гласнику РС“ бр.72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари поднета је 18.11.2015. године, ради поништаја Анекса уговора о раду од 12.10.2015. године, којима је тужиљи измењен опис послова радног места, па према природи тражене правне заштите, ова парница спада у парнице из радних спорова.

Међутим, одредбом члана 441. Закона о парничном поступку, прописано је да је у парницама из радних спорова ревизија дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности спора.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима када се тужбени захтев односи на утврђење права својине на непокретностима или потраживања у новцу, предају ствари или извршење неке друге чинидбе, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Међутим, у имовнско-правним споровима у којима се тужбени захтев не односи на потраживање у новцу, предају ствари или извршење неке друге чинидбе, а тужиља у тужби и у току првостепеног поступка није означила вредност спора, нити се она може утврдити на основу одређене или плаћене судске таксе, а не може се утврдити ни по одредбама члана 21. до 27. Закона о судским таксама („Сл.гласник РС“ бр.28/94, ... 93/12), као вредност предмета спора, применом члана 28. истог Закона, узима се износ од 15.000,00 динара, без обзира који је суд надлежан за решавање спора.

Имајући у виду изнето, као и да се у конкретном случају не ради о парници из радног спора у смислу члана 441. Закона о парничном поступку (код којих је ревизија увек дозвољена), иако тужиља тужбом тражи заштиту права из радног односа, јер предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа, већ се ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на неновчано потраживање у коме је вредност предмета спора одређена у висини од 15.000,00 динара, у складу са чланом 28. Закона о судским таксама, што представља износ који не прелази динарску противвредност 40.000 евра, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија тужене недозвољена, применом одредбе члана 410. став 2 тачка 5. ЗПП.

На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић