Рев2 541/2022 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 541/2022
10.03.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Горан Родић, адвокат из ..., против тужене Скупштине општине Бечеј, чији је пуномоћник Тамара Бакић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1. 1051/21 од 20.10.2021. године, у седници од 10.03.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1. 1051/21 од 20.10.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Зрењанину П1. 11/19 од 21.01.2021. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев да се утврди да је ништаво решење тужене о именовању директора Центра за социјални рад Бечеј од 12.10.2016. године, да се тужиља именује за директора Центра за социјални рад Бечеј на период од пет година почев од 12.10.2016. године, да се побијано решење у целости замени овом пресудом, обавеже тужена да тужиљи накнади нематеријалну штету због повреде уставног права једнаке доступности јавне функције у износу од 600.000,00 динара и да јој накнади трошкове парничног поступка, као и да се пресуда објави у „Службеном листу Општине Бечеј“. Ставом другим изреке тужиља је обавезана да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 40.500,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1. 1051/21 од 20.10.2021. године, ставом првим изреке укинута је првостепена пресуда у делу којим је одбијен захтев да се тужиља именује за директора Центра за социјални рад Бечеј на период од пет година почев од 12.10.2016. године и да се побијано решење тужене замени овом пресудом, и у том делу тужба је одбачена. Ставом другим изреке одбијена је жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда у преосталом делу. Ставом трећим изреке одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против другостепене пресуде, тужиља је благовремно изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП и утврдио да ревизија није дозвољена.

Према члану 441. ЗПП, ревизија је дозвољена у парницама у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

У конкретном случају, не ради се о спору о заснивању, постојању или престанку радног односа, па ревизија тужиље није дозвољена. Ревизија је такође недозвољена и у делу који се односи на новчано потраживање, које очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра као ревизијског цензуса из члана 403. став 3. ЗПП.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. ЗПП.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић