Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 579/2022
24.04.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић и Драгане Бољевић, чланова већа, у парници тужиље AA из ..., чији је пуномоћник Иван Станојковић адвокат из ..., против туженог Здравственог центра из Врања, кога заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Лесковцу, ради исплате зараде, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2973/2021 од 01.12.2021. године, на седници одржаној 24.04.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2973/2021 од 01.12.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Врању П1 158/19 од 13.05.2021. године, ставом првом изреке, обавезан је тужени да тужиљи на име накнаде зараде за период од 01.08.2013. до 25.07.2016. године исплати појединачно означене месечне износе наведене у том ставу изреке, са законском затезном каматом од доспелости до исплате. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 63.000,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 2973/2021 од 01.12.2021. године одбијена је жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија тужиље није дозвољена.
Према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев у овој врсти спорова односи на потраживање у новцу, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужба у овој парници из радног односа поднета је 24.05.2021. године, а вредност предмета спора побијаног дела износи 29.912,33 динара.
Како се у овом радном спору тужбени захтев односи на потраживање у новцу у коме вредност предмета спора побијаног дела очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија тужиље није дозвољена.
Из изнетих разлога, на основу члана 413. ЗПП Врховни суд је одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић