У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Ревизијом се посебно не указује на постојање других битних повреда одредаба парничног поступка које су чланом 407. став 1. тачка 2. и 3. ЗПП прописане као разлози за овај ванредни правни лек.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је запослен на неодређено време у ... школи „ВВ“ у ..., као наставник са непуним радним временом од 40,18 % од пуног радног времена у школској 2011/2012. години. Тужена је 05.10.2011. године објавила конкурс за пријем у радни однос на одређено време, до 31.08.2012. године, наставника практичне наставе за образовни профил женски фризер. Пре расписивања овог конкурса тужена није прибавила мишљење репрезентативних синдиката установе о испуњености услова из члана 5. став 1. и 2. Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика. Одлуком директора тужене бр. .. од 01.11.2011. године за рад на означено радно место са 42,30 % норме изабран је кандидат ГГ, креатор женских фризура из ... . Одлуком Школског одбора тужене бр. .. од 21.11.2011. године одбијен је приговор тужиоца против одлуке директора тужене о избору кандидата по конкурсу од 05.10.2011. године. Пресудом Основног суда у Прибоју П1 355/2011 од 01.04.2014. године усвојен је тужиочев захтев и поништена одлука директора тужене бр. .. од 01.11.2011. године.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су у овом спору правилно применили материјално право.

Побијаном пресудом одлучено је о тужбеном захтеву којим је тужилац тражио од суда да овај спор реши као спор пуне јурисдикције – утврђењем да испуњава услове за наставника практичне наставе са технологијом рада за образовни профил женски фризер и да је примљен радни однос код туженог на неодређено време са 42,30 % норме.

Суд по правилу одлучује о законитости одлуке послодавца, у конкретном случају одлуке о избору кандидата по расписаном конкурсу, али не и о самом праву на избор на радно место за које је конкурс расписан, јер је то у искључивој надлежности послодавца – тужене. Изузетно, суд може решити спорни однос и у спору пуне јурисдикције, али само у ситуацији када надлежни орган послодавца не одлучи о пријави по расписаном курсу, када постоји злоупотреба права одлучивања поводом поднетих пријава и када послодавац не приступи поновном одлучивању о избору кандидата после поништаја раније донете одлуке. То значи да је у овој врсти спорова разлог за примену спора пуне јурисдикције отклањање злоупотребе права.

У овом случају, по оцени Врховног касационог суда, нема услова за примену спора пуне јурисдикције, имајући у виду да је по расписаном конкурсу тужени донео одлуку о избору кандидата за пријем у радни однос на одређено време – до 31.08.2012. године, те да је тако донета одлука (само директора тужене, а не и школског одбора по приговору тужиоца) поништена пресудом која је донета по протеку времена за који је радни однос по том конкурсу требало да буде заснован.

Из наведених разлога, такав тужбени је захтев неоснован у том делу, па је зато неоснована и ревизија тужиоца.

О трошковима поступка одлучено је правилном применом члана 153. став 2. ЗПП.

Сходно изложеном, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић