Према чињеничном стању на ком је заснована побијана одлука, тужилац је уговором о раду од 18.05.2012. године, засновао радни однос код туженог на одређено време, ради обављања послова ... – ... у ОЈ .... ..., а анексом овог уговора, од 17.07.2012. године, распоређен је на послове .... На исте послове распоређен је и Уговором о раду од 07.11.2012. године, којим је код туженог засновао радни однос на неодређено време. Радни однос му је престао 25.12.2013. године, доношењем побијаног решења о отказу уговора о раду, применом члана 179. став 1. тачка 2. Закона о раду, због повреде радне обавезе предвиђене чланом 16. тачка 1. и 43. Уговора о раду, неблаговремено, несавесно или немарно извршавање радних обавеза и одговорности радног места на које је распоређен и причињене штете од стране запосленог најмање у висини просечне зараде у предузећу у месецу у којем је причињена штета, односно у месецу у којем је први пут причињена штета, уколико се ради о вишеструком чињењу штете. Доношењу решења претходило је упозорење од 25.09.2013. године, о постојању разлога за отказ уговора о раду, на које се тужилац писмено изјаснио.

Испитујући законитост решења о отказу уговора о раду, судови су утврдили, а што се наводи и у образложењу решења туженог, да је пре доношења побијане одлуке тужени именовао комисију за ванредни попис јестивог уља у ... у ком је тужилац радио, која је попис извршила 03.09.2013. године и констатовала мањак уља од 2.944.479,33 динара, али и да је ... затечен у неуредном стању, како по питању хигијене, тако и по начину на који је роба затечена. Поновним пописом, од 05.09.2013. године, утврђен је укупан мањак све готове робе у ... у висини од 4.050.649,55 динара. Из извештаја о затеченом стању, сачињених 09.09., 10.09. и 11.09.2013. године, утврђено је да су врата.... затечена широм отворена и слободна за пролаз, да је простор запуштен и несређен, да су регистратори са фактурама наслагани уза зид, док је један део набацан на палете, да се не врши контрола да ли су фактуре уредно потписане и враћене са терена, да се роба држи на поду, а комисиона роба на спољној температури, да су палете за повраћај помешане са трговачком робом и уљем, да је ускладиштеним палетама са месом давно истекао рок тако да се осећа непријатан мирис робе предвиђен за повраћај, да је ... простор пун прашине и паучине, а канцеларије запуштене и архива разбацана по поду, тако да у ... влада потпуна нехигијена, запуштеност и хаотичност. На записнике о извршеном попису којим је констатован мањак као и друге неправилности (од 03. и 05.09.2013. године), тужилац није имао примедбе, а и сам је навео да се стање у ... „пеглало“, те да су се јављали мањкови које није спорио, да није контролисао утоваре робе, али и да није предузимао било које мере у складу са својим дужностима и овлашћењима.

Тужилац је тужбом, поред захтева за поништај решења о отказу уговора о раду, тражио и накнаду зараде на име прековременог рада у периоду од 01.04.2011. до 25.12.2013. године, али је утврђено да у спорном периоду није постојао налог послодавца за обављање прековременог рада, а оценом налаза и мишљења судског вештака, заснованог на званичној евиденцији туженог, утврђено је да је тужилац имао само редовне сате рада, али не и прековременог.

Код овако утврђеног чињеничног стања нижестепени судови основано закључују да тужилац јесте учинио повреду радне обавезе која му је решењем туженог стављена на терет, а у вези захтева за исплату накнаде зараде за прековремени рад није доказао да је имао прековремене сате рада, па су правилном применом материјалног права одбили тужбени захтев, као неоснован.

Наиме, Уговором о раду који је тужилац закључио са туженим, као и Правилником туженог о организацији и систематизацији радних места, утврђен је опис послова радног места ..., на које је тужилац распоређен. Према овим актим ...: врши пријем робе и контролише стање, квалитет, квантитет и рокове трајања робе у ..., стара се да роба којој је истекао рок трајања буде враћена, контролише документа доспела са робом, оверава их и прослеђује на даљу обраду, али је дужан и да у свом пословању редовно одржава професионалан став за добробит туженог. Истим актима је одређено и да је запослени дужан да савесно и одговорно обавља послове на којима ради, али, између осталог, и да обавести послодавца о свакој врсти потенцијалне опасности за живот и здравље и настанак материјалне штете, а одговоран је за све настале мањкове и вишкове у ... и за благовремено и тачно извршавање напред наведених послова.

У конкретном случају је утврђено да је пописом извршеним у септембру 2013. године, као и записницима сачињеним у истом месецу, о затеченом стању у ... у коме је тужилац обављао послове ..., констатован мањак свих готових производа у висини од 4.050.649,55 динара, али и друге неправилности вођења ... – како по питању хигијене (држана је роба са истеклим роком трјања, тако да се осећао непријатан мирис очигледно већ покварене робе), начину на који је роба држана (несложена, по поду, на неодговарајућој температури, ...), тако и по начину вођења и држања документације која прати пријем и доставу робе (није потписивана, није одлагана, држана и архивирана на неодговарајућим местима, ...). Имајући у виду да тужилац није спорио постојање мањка робе, те да је у својој писаној изјави на упозорење сам навео да је мањак постојао још од периода када је почео да обавља послове помоћника ...., али да се исти „пеглао“, односно да се давао неправилан и нетачан извештај о стању робе у ..., који је уклапан са званичном евиденцијом, произилази да је тужилац имао сазнање о стању робе у ...., али да није предузео ни једну радњу на коју је по уговору о раду био обавезан, иако је морао бити свестан своје обавезе да обавести послодавца о овој чињеници, као и о опасности за настанак материјалне штете.

Утврђено је и да је у ... роба није држана на прописан начин, да је затечена роба са истеклим роком трајања, али и да сва докуметација о примљеној и отрпемљеној роби није потписивана, евидентирана, држана и архивирана на местима за то предвиђеним, што је супротно обавезама утврђеним уговором о раду, које је тужилац преузео закључењем овог уговора и одговоран је за њихово испуњење. Према одредбама Уговора о раду, као и Правилника о организацији и систематизацији радних места код туженог, поред ... и .... је одговоран за стање у ..., што подразумева стање робе и документацију која прати ту робу. Како је тужилац био свестан лошег свеукупног стања у ..., то је непредузимањем било које радње ради отклањања уочених неправилности (сређивање стања у ..., обавештавање послодавца о постојању таквог стања или евентуалног проблема за његово решавање), знао или је бар морао знати да поступа на неправилан начин, због чега јесте одговоран за учињене пропусте.

Из наведеног произилази да је тужилац немарно и несавесно обављао послове свог радног места, односно да јесте учинио повреду радне обавезе која му је побијаним решењем туженог стављена на терет, која је одредбом члана 16. став 1. и 43. Уговора о раду предвиђено као основ за отказ уговора о раду запосленом од стране послодавца, па Врховни касациони суд налази да је правилан закључак судова да је на овај начин, применом члана 179. тачка 2. Закона о раду („Службени гласник РС“ број 24/05, 61/05 и 54/09), наступио основ за престанак радног односа тужиоцу.

Супротно наводиме ревизије, када је уговором о раду или другим општим актом послодавца предвиђено да одређено понашање запосленог представља повреду радне обавезе или радне дисциплине и као такво представља основ за отказ уговора о раду, суд није овлашћен да цени оправданост изречене мере, већ само да утврди да ли је запослени, својом кривицом, учинио радњу која му се ставља на терет и да ли је та радња, уговором о раду или општим актом послодавца утврђена као повреда (радне обавезе или радне дисциплине), која за последицу предвиђа престанак радног односа. При том, евентуална одговорност других запослених за исту повреду, не ослобађа одговорности тужиоца за радње и пропусте које је својом кривицом учинио, па су и наводи ревизије о одговорности ... за утврђено стање у ..., без утицаја на законитост побијане правноснажне пресуде.

Доношењу решења претходило је писмено упозорење тужиоцу о постојању разлога за откaз уговора о раду, па је на овај начин испоштовано право тужиоца на одбрану, заштићено одредбом члана 180. став 1. и 2. Закона о раду.

Враћање запосленог на рад судском одлуком, у смислу члана 191. став 1. Закона о раду, представља правну последицу само у случају доношења правноснажне судске одлуке о поништају решења послодавца о престанку радног односа запосленом. Како је у конкретном случају одбијен захтев тужиоца за поништај решења туженог о отказу уговора о раду, то је неоснован и његов захтев за враћање на рад, па Врховни касациони суд налази да је побијаном одлуком правилно примењено материјално право када је одбијен и захтев тужиоца за враћање на рад.

У поступку је утврђено да је тужилац у периоду од 01.04.2011. до 25.12.2013. године радио само у оквиру редовног радног времена, односно није доказао да је остваривао прековремене сате рада и евентуално колико сати је ради по истеку радног времена у овом периоду, па је правноснажном одлуком правилном применом правила о терету доказивања, одбијен његов тужбени захтев и у овом делу.

На основу изнетог, применом члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић