Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев2 66/06
20.04.2006. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Снежане Андрејевић, председника већа, Споменке Зарић, Слађане Накић-Момировић, Звездане Лутовац и Софије Вагнер-Личеноски, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог "ББ", чији је пуномоћник БВ, ради поништаја одлуке, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Окружног суда у Зајечару Гж. 1395/04 од 29.9.2004. године, у седници већа од 20.4.2006. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДАЈУ СЕ пресуда Општинског суда у Бору П. 1. 132/04 од 6. априла 2004. године и пресуда Окружног суда у Зајечару Гж. 1395/04 од 29.9.2004. године и предмет се враћа првостепеном суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Бору П. 1. 132/04 од 6. априла 2004. године, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да се поништи решење туженог под бројем III/1-377 од 22.априла 2003. године којим је отказан уговор о раду који је тужилац закључио са туженим "ББ" 1. јула 1998. године за послове лаборанта, те да се тужени обавеже да тужиоца врати на рад.

Пресудом Окружног суда у Зајечару Гж. 1395/04 од 29.9.2004. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда.

Против другостепене пресуде тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 386. раније важећег ЗПП-а, који се примењује на основу члана 491. став 1. и 4. ЗПП ("Службени гласник Републике Србије", број 125/04) и нашао да је ревизија тужиоца основана.

Према утврђеном чињеничном стању, уговором о раду од 1.7.1998. године тужилац је засновао радни однос код туженог на месту лаборанта, на неодређено време са пуним радним временом. Анексом уговора о раду, који је донет 25.3.2003. године, предвиђене су измене и допуне уговора о раду тако што је утврђен начин обрачуна плате запосленог у складу са правилником, као и измена тачке 15. уговора о раду тако што је наведено у којим случајевима престаје радни однос отказом уговора од стране послодавца. Тужилац овај анекс није потписао, уз образложење да анекс није у сагласности са Општим колективним уговором. Декан туженог је тужиоца упозорио на постојање разлога за отказ уговора о раду, а побијаним решењем тужиоцу је отказан уговор о раду у смислу члана 103. став 3. Закона о раду, јер је одбио да потпише понуђени уговор о раду који су потписали сви запослени. Нижестепени судови налазе да су понуђене измене уговора о раду биле оправдане, пошто се ради о изменама које су се односиле и на остале запослене код туженог, и које су остали радници потписали. Стога је тужбени захтев тужиоца за поништај решења којим му је отказ уговор о раду одбијен.

По оцени Врховног суда, основано се ревизијом тужиоца истиче да је у побијаној пресуди због погрешне примене материјалног права чињенично стање остало непотпуно утврђено, због чега су обе нижестепене пресуде укинуте.

Према ратификованој Конвенцији МОР-а бр. 135 о заштити и олакшицама које се пружају представницима радника у предузећу, ("Службени лист СФРЈ" бр. 14/82) и Препоруци бр. 143 о радничким представницима, раднички представници уживају заштиту од сваког штетног поступка по њих, а посебно отпуштања с посла. Према одредби члана 51. Општег колективног уговора, председник, члан органа организације синдиката, председник подружнице, (представници организације синдиката) за време обављања функције, ако поступа у складу са законом или колективним уговором, не може да се распореди на друго радно место ако је то за њега неповољније и да се утврди престанак потребе за његовим радом, или да се на други начин стави у неповољан положај. Одлуком Уставног суда ("Службени гласник Републике Србије", број 12/2000) утврђено је да је неуставан само први део члана 51. Општег колективног уговора који пружа заштиту синдикалним представницима у року од две године по престанку њихове функције.

У нижестепеним одлукама нису узети у обзир наведени прописи, па је испитивано само да ли је послодавац понудио тужиоцу закључивање анекса уговора о раду под измењеним условима из оправданих разлога, а није на поуздан начин утврђено да ли је у време доношења побијане одлуке тужилац био на функцији представника организације синдиката, те да ли би применом анекса са изменама и допунама уговора о раду био стављен у неповољнији положај.

У поновном поступку, првостепени суд ће употпунити чињенично стање на наведени начин, након чега ће бити донета правилна одлука о основаности тужбеног захтева тужиоца.

Из наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у изреци, на основу члана 395. став 2. ЗПП.

Председник већа

судија

Снежана Андрејевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

љм