Против правноснажне пресуде донете у другом степену, ревизију је благовремено изјавио тужилац из свих законских разлога из члана 407. став 1. тач. 1. до 4. као и с позивом на одредбу члана 404. ЗПП.

С обзиром да је ревизија тужиоца дозвољена по одредби члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 55/14), то није било потребе да се о истој одлучује као о посебној ревизији.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности, а ревизијом се не указује посебно на остале битне повреде одредаба парничног поступка, због којих се ревизија, у смислу члана 407. став 1. ЗПП може изјавити, иако је ревизија формално изјављена из тих разлога.

Из утврђеног чињеничног стања произлази да је тужилац запослен код тужене на неодређено време на основу решења од 24.08.2007. године и распоређен на радно место ... – ..., са укупним коефцијентом за обрачун плате од 2,21. Решењем од 11.02.2008. године, тужилац је распоређен на радно место ..., са коефицијентом за обрачун зараде од 2,78, а решењем од 18.11.2011. године утврђен му је укупан коефицијент 2,85. Током 2011. и 2012. године против тужиоца је вођен дисциплински поступак, који је окончан тако што је опозвано решење Дисциплинске комисије о удаљењу са рада тужиоца, јер су престали разлози због којих је донето и одлучено да се тужилац врати на рад од 15.05.2012. године. Решењем од 29.06.2012. године тужилац је распоређен на радно место ... . Коефицијент за обрачун плате му није био утврђен, а решењем од 16.07.2012. године, предвиђено је да има право на зараду у висини минималне зараде. Решењем тужене од 09.11.2012. године тужилац је распоређен на радно место ..., са коефицијентом 1,95. Решењем о распоређивању од 04.12.2012. године, усвојена је жалба тужиоца и решење од 09.11.2012. године стављено ван снаге, те тужилац распоређен на радно место ... у звању ... у КПЗ ... и одлучено да се решење примењује од 09.11.2012. године. Решењем од 28.05.2014. године тужилац се распоређује на исто радно место, са коефицијентом 2,53. У спорном периоду од јула 2012. године до маја 2014. године тужилац је примао умањену плату, а наведена решења о премештају, утврђивању коефицијената и исплати минималне зараде, код туженог нису завођена, нити су уручена тужиоцу.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да тужилац има право на накнаду штете у виду разлике између износа плате коју је примио у утуженом периоду и износа који би остварио да није дошло до незаконитих премештаја на радна места са нижим коефицијентом. Нарочито у ситуацији када тужиоцу наведена решења нису достављана и када је опозвано решење дисциплинске комисије о удаљењу са рада од 15.03.2012. године и одлучено да се тужилац врати на рад почев од 15.05.2012. године. Како је тужиоцу исплаћивана умањена плата без законског основа, то је његов тужбени захтев усвојен.

Другостепени суд је након отворања расправе закључио да је првостепени суд на основу правилно утврђеног чињеничног стања погрешно применио материјално право. Наиме, по ставу другостепеног суда, иако решења тужене којима је одлучивано о тужиочевим правима садрже поуку о правном леку тужилац их није побијао пред Жалбеном комисијом, нити је покренуо управни спор, те су та решења коначна и правноснажна и тужена је по њима поступала, односно обрачунавала и исплаћивала плату тужиоцу. Како је тужилац потписивао решења којима је одлучено о његовим правима, околност да иста тужиоцу нису уручена, по мишљењу другостепеног суда, нема значаја, јер је тужилац имао сазнања да је о његовом праву на плату одлучено.

Врховни касациони суд налази да се основано ревизијом тужиоца указује на погрешну примену материјалног права, због чега је другостепена песуда преиначена.

Одредбом члана 2. став 2. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр.24/05, 32/13), прописано је да се одредбе овог закона примењују и на запослене у државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе и јавним службама, ако законом није другачије одлучено. Одредбом члана 193. истог закона, прописано је да се запосленом у писаном облику доставља решење о остваривању права, обавеза и одговорности са образложењем и поуком о правном леку, осим у случају из члана 172. овог закона. Одредбом члана 140. Закона о државним службеницима („Службени гласник РС“, бр.79/05, 104/09), прописано је да о правима и дужностима државног службеника одлучује руководилац решењем, ако овим или другим законом или другим прописом није другачије одређено. Према одредби члана 142. истог закона, Жалбена комисија одлучује о жалбама државних службеника на решења о којима се у управном поступку одлучује о њиховима правима и дужноситма и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања и наведених законских одредаба, произлази да би запослени могао да изјави жалбу жалбеној комисији и покрене управни поступак, потребно је да му решења којима је одлучивано о његовим правима буду уручена, што у овом случају није учињено. Супротно становишту другостепеног суда, недостављање решења које се односи на остваривање права, обавеза и одговорности запосленог има утицаја и од значаја је за заштиту његових права, у смислу члана 193. Закона о раду. Тужиоцу припада накнада штете у висини неисплаћене плате у утуженом периоду, а одговорност произлази из незаконитог рада органа тужене која није вршила доставу решења о распоређивању и утврђивању плате, чиме је онемогућила тужиоца у остваривању заштите својих права.

Из наведених разлога, применом одредбе члана 416. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Како тужена по жалби није успела, то је одбијен и захтев за накнаду трошкова поступка по жалби.

С обзиром на успех у поступку по ревизији, тужени су обавезани да тужиоцу накнаде трошкове у износу од 194.762,00 динара и то за састав ревизије износ од 22.500,00 динара и на име судских такси износ од 172.262,00 динара, сагласно одредбама члана 153, 154. и 163. ЗПП, Тарифе о наградама и накнади трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“, бр. 121/12...99/20) и Таксене тарифе из Закона о судским таксама („Службени гласник РС“, бр. 28/94 ... 95/18).

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић