Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 705/2022
18.10.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, Драгане Миросављевић и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Владимир Радовановић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство унутрашњих послова, коју заступа Државно правобранилаштво, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3699/21 од 28.09.2021. године, у седници одржаној 18.10.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3699/21 од 28.09.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 2243/20 од 20.05.2021. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезана је тужена да тужиоцу на име накнаде материјалне штете исплати 2.018.977,12 динара, са законском затезном каматом за свако доспело потраживање посебно, како је изреком наведено, за период од јануара 2014. године до децембра 2020. године. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име трошкова поступка исплати 201.790,00 динара, са законском затезном каматом од извршности до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3699/21 од 28.09.2021. године, одбијена је, као неоснована, жалба тужене и потврђена првостепена пресуда. Одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с позивом на члан 403. став 2. тачка 3. Закона о парничном поступку.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП (''Службени гласник РС'', бр. 72/11 ... 18/20), Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.