Против правноснажне другостепене пресуде ревизије су изјавиле обе странке због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. ЗПП, па је нашао да су обе ревизије неосноване.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ни битне повреде које се у ревизији истичу.

Ревизијски наводи тужиоца у погледу указивања на постојање битне повреде из члана 374. став 1. ЗПП, углавном се своде на истицање погрешне примене материјалног права. Ревизија се не може изјавити због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, јер је последњим ЗПП прописано да се ревизија не може изјавити из тог разлога (члан 407. став 1. тачка 2. ЗПП).

Основ за накнаду материјалне штете у виду губитка зараде стварне штете и изгубљене користи у виду ренте између странака није спорна (да је тужилац у чину активног мајора повређен у саобраћајном удесу 1995. године на раду – објективна одговорност).

У поступку пред другостепеним судом вештак економско-финансијске струке је допунио ранији налаз и мишљење, па је у трећој варијанти уместо упоредног радника официра - бригадног генерала као основицу узео плату пуковника за период од 01.08.2008. до 28.02.2014. године. На основу тог налаза и мишљења коме је суд поклонио веру утврђен је губитак зараде тужиоца у том периоду у износу 1.795.471,00 динар (стварна штета). По истој методологији извршен је обрачун разлике између инвалидске пензије коју тужилац прима због повреде на раду и зараде коју би остваривао (рента – измакла корист).

Накнада материјалне штете има за циљ успостављање стања које је било пре него што је штета настала (члан 185. ЗОО). При оцени висине измакле користи узима се у обзир губитак који се могао основано очекивати према редовном току ствари или према посебним околностима, а чије је остварење спречено штетниковом радњом или пропуштањем (члан 189. став 3. ЗОО). Ако повређени због потпуне или делимичне неспособности за рад губи зараду и да су му потребе трајно повећане или се у могућности његовог даљег развијања и напредовања уништене или смањене одговорно лице дужно је плаћати повређеном одређену новчану ренту као накнаду за ту штету.

Због објективне одговорности тужене за нанете тешке телесне повреде тужилац трпи материјалну штету у виду губитка зараде (разлика између зараде коју би остваривао и инвалидске пензије), а могућности његовог развоја у војној служби и напредовања уништене су, због чега је тужена правилно обавезана на плаћање изгубљене зараде за одређени временски период (ближе описан у изреци) и на плаћање новчане ренте за убудуће док за то трају законски услови.

У конкретном случају, анализом правила из Закона о Војсци (чл. 55. и 56) који је био на снази у време настанка штете, другостепени суд је утврдио да се напредовање у чин генерала не одвија по редовном току ствари јер зависи не само од знања, способности и радних резултата официра већ и од других околности (кадровских планова). Осим тога, тужилац није провео четири године у чину пуковника пре повређивања. У овом случају, у моменту повређивања тужилац је био виши официр (мајор), па се са сигурношћу не може утврдити да би тужилац и кроз оцењивање, а и напредовање, имајући у виду и објективне околности у радном веку пре пензионисања стекао чин генерала. Због тога је правилан закључак да би имајући у виду његову способност, рад, залагање, стручност и обученост тужилац извесно напредовао до чина пуковника (по редовном току).

У обе ревизије чињенично стање (оцена доказа - вештачења) се паушално побија без понуде (или предлога) другог доказа (налаза и мишљења другог вештака) којим би се оспорило вештачење које представља основ за пресуду, па су неосновани ревизијски наводи у којима се указује да је чињенично стање непотпуно односно погрешно утврђено и да је стварна штета и изгубљена корист већа, односно мања од утврђене.

Такође су неосновани ревизијски наводи тужене да је у овом поступку због спроведеног принудног извршења (раније) требало извршити обрачун више исплаћеног, с обзиром да се пребијање може извршити кроз примену правила о противизвршењу.

На основу члана 414. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа судија

Предраг Трифуновић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић