.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 716/2023
04.04.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Ивaне Рађеновић, Владиславе Милићевић, Татјане Миљуш и Јасмине Стаменковић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Александар Нинковић, адвокат из ..., против тужене Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Града Београда ЈП „Београд“, коју заступа Владимир Пантелић, адвокат из ..., ради заштите од злостављања на раду, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3136/22 од 10.10.2022. године, у седници одржаној 04.04.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3136/22 од 10.10.2022. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3136/22 од 10.10.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Београду П1 64/2019 од 14.03.2022. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље и утврђено да је тужиља претрпела злостављање на раду у периоду од 29.10.2014. године до 26.06.2015. године, од стране одговорног лица ББ на функцији директора сектора за ... код тужене, на начин ближе наведен у овом делу изреке првостепене пресуде. Ставом другим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље па је обавезана тужена да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете због претпрљених душевних болова услед повреде части и угледа исплати износ од 200.000,00 динара са законском затезном каматом од 14.03.2022. године до исплате. Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове парнчиног поступка у износу од 300.725,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3136/22 од 10.10.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужене за наканду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију због погршене примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној применом члана 404. ЗПП.
Тужиља је поднела одговор на ревизију са предлогом да се ревизија одбаци као недозвољена.
По оцени Врховног суда, услови за примену института посебне ревизије из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11... 18/20 и 10/23) у конкретном случају нису испуњени. Правноснажном пресудом одлучено је о захтеву тужиље у спору за остваривање судске заштите ради злостављања на раду, утврђењем да је претрпела злостављање (на описани начин), као и за накнаду нематеријалне штете. Узимајући у обзир врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали за своје одлуке, Врховни суд је оценио да у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, нити потреба за уједначавањем судске праксе и новим тумачењем права у погледу примене одредбе члана 6. Закона о спречавању злостављања на раду („Службени гласник РС“, бр. 36/10), којим је дефинисан појам злостављања и извршиоца злостављања. Разлози ревизије се делом односе на битне повреде одредаба парничног поступка због чега се посебна ревизија не може изјавити. Имајући у виду наведено, као и да се у конкретном случају ради о парници ради утврђења злостављања на раду и накнаде штете, у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права зависе од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају, то одлуке нижестепених судова којима је евентуално другачије одлучено о истом правном питању, не представљају нужно и различито поступање суда у истој правној ствари. Из наведених разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Спор због злостављања на раду или у вези са радом јесте радни спор (члан 29. став 4. Закона о спречавању злостављања на раду). Законом о спречавању злостављања на раду нису предвиђена посебна правила о дозвољености ревизије. Одредбом члана 441. ЗПП, прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужбу ради заштите од злостављања на раду и накнаде штете тужиља је поднела 29.07.2015. године. Вредност предмета спора је 200.000,00 динара.
Имајући у виду да се тражена правна заштита не односи на заснивање, постојање или престанак радног односа, а да вредност предмета спора побијаног дела новчаног потраживања не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то је Врховни суд нашао да је ревизија недозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.
На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Звездана Лутовац, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
