Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешене примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11, 18/20), и утврдио да је ревизија основана.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је код туженог 04.07.2006. године засновала радни однос, прво на одређено време, а потом на неодређено време. Током рада код туженог, тужиља је радила на различитим радним местима, у вези којих је имала закључене анексе уговора о раду. Код туженог je производња линијска и исту прати остваривање норме, о којој евиденцију воде овлашћени радници туженог. Оцена за рад тужиље је била 2,94. Тужени је 28.04.2015. године донео одлуку о реорганизацији у сектору производње, због смањења капацитета у производњи и свим производним линијама, на тај начин што ће извршити рационализацију послова у сектору производње и укупан број оператера производње смањити за 35, која одлука је истакнута на огласној табли туженог. Након тога, тужени је 08.05.2015. године израдио предлог програма решавања вишка запослених, који програм је садржао образложење разлога поводом престанка потребе за радом запослених, допунске критеријуме, број и структуру запослених за чијим је радом престала потреба, критеријуме за одређивање вишка запослених, мере за запошљавање вишка запослених, рок у коме ће бити отказани уговори о раду, као и списак запослених за чијим је радом престала потреба. Одлуком о престанку потребе за обављањем послова – вишку запослених од 08.05.2015. године објављен је списак запослених за чијим је радом престала потреба због промена предвиђених у Сектору производње, где је због смањеног обима посла дошло до укидања послова за 35 извршилаца, а међу њима и тужиље (под бројем 10 на наведеном списку). Самостални синдикат је доствио мишљење о предлогу одлуке о престанку потребе за обављањем послова, наводећи да је предлог програма за решавање вишка запослених у складу са Законом о раду, КУ туженог од 31.10.2014. године и Правилником о организацији и систематизацији. Тужени је решењем од 28.05.2015. године тужиљи отказао уговор о раду, наводећи да се отказује због престанка потребе за радом радника, јер се услед промена у организацији послова у сектору производње, због смањеног обима посла у потпуности укидају послови за 35 извршилаца – радника у производњи – оператера. На радном месту на коме је била запослена тужиља није било нових запослених радника, било је само ангажовања преко агенције на другим деловима производног процеса, али не на деловима на којима је тужиља радила. Тужиљи је исплаћена отпремнина и она се пријавила на биро рада, а исплаћене су јој и заостале зараде.

Првостепени суд је усвојио захтев тужиље, јер је утврдио да је спорно решење о отказу уговора о раду незаконито, будући да тужени није спровео оцењивање запослених кроз утврђене критеријуме приликом проглашења тужиље за вишак запослених.

Другостепени суд је, након одржане расправе, преиначио првостепену пресуду и одбио, као неоснован захтев тужиље, применом члана 179. став 5. тачка 1. и члана 153. – 160. Закона о раду, јер је утврдио да је радно место тужиље укинуто, да није било упражњених радних места на које би тужени тужиљу могао да премести и да тужени у тој ситуацији није имао обавезу примене критеријума, као и да је отказна процедура спроведена на начин како је то прописано Законом о раду.

Основано се ревизијом тужиље указује да се наведени закључак другостепеног суда у погледу законитости поступка приликом утврђивања вишка запослених, заснива на погрешној примени материјалног права, због чега је чињенично стање непотпуно утврђено.

Чланом 179. ством 5. тачком 1. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05, 75/14), прописано је да запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдани разлог који се односи на потребе послодавца и то ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла.

Наведеном одредбом прописано је када постоји оправдан разлог за отказ уговора о раду који се односи на потребе послодавца услед технолошких, економских или организационих промена, и то ако престане потреба за обављањем одређеног посла и када дође до смањења обима посла. Оваквом формулацијом закон разликује две ситуације, када због насталих промена дође до укидања одређених служби или радних места и престанка потребе за обављањем одређеног посла или када дође до смањења обима посла, а тиме до смањеног броја извршилаца на одређеним пословима. Уколико дође до смањења обима посла, а тиме и до смањеног броја извршилаца на одређеним пословима, то је потребно да се изврши избор запослених који су вишак и за чијим радом престаје потреба. Када се одређени послови обављају од стране више извршилаца у складу са постојећом систематизацијом, смањење њиховог броја новом систематизацијом и утврђивање вишка запослених, односно одређивање запосленог коме радни однос престаје мора да буде извршено на основу одређеног критеријума, који искључује сваку произвољност, волунтаризам и дискриминацију. За постојање и оправданост овог законског разлога престанка радног односа и отказа уговора о раду запосленом од стране и на иницијативу послодавца мора да постоје стварне и објективне околности, односно послодавац нема дискреционо право да без одређеног критеријума сам одлучи ко од запослених представља вишак, јер одређивањем лица која представљају вишак од више извршилаца на истом радном месту, без примене критеријума, одлуку о престанку радног односа чини незаконитом.

Тужени је 28.04.2015. године донео одлуку о реорганизацији у сектору производње, због смањења капацитета у производњи и свим производним линијама, на тај начин што ће извршити рационализацију послова у сектору производње и укупан број оператера производње смањити за 35. Након тога, тужени је 08.05.2015. године израдио предлог програма решавања вишка запослених, који програм је садржао образложење разлога поводом престанка потребе за радом запослених, допунске критеријуме, број и структуру запослених за чијим је радом престала потреба, критеријуме за одређивање вишка запослених, мере за запошљавање вишка запослених, рок у коме ће бити отказани уговори о раду, као и списак запослених за чијим је радом престала потреба. Одлуком о престанку потребе за обављањем послова – вишку запослених од 08.05.2015. године објављен је списак запослених за чијим је радом престала потреба због промена предвиђених у Сектору производње, где је због смањеног обима посла дошло до укидања послова за 35 извршилаца, а међу њима и тужиље (под бројем 10 на наведеном списку). Тужени је решењем од 28.05.2015. године тужиљи отказао уговор о раду, наводећи да се отказује због престанка потребе за радом радника, јер се услед промена у организацији послова у сектору производње, због смањеног обима посла у потпуности укидју послови за 35 извршилаца – радника у производњи – оператера. Другостепени суд је преиначио првостепену пресуду и одбио, као неоснован захтев тужиље, сматрајући да је спорно решење законито, јер је утврдио да је радно место тужиље укинуто, да није било упражњених радних места, на која би тужени могао да премести тужиљу и да тужени у тој ситуацији није имао обавезу примене критеријума. Оваква одлука другостепеног суда се не може прихватити као правилна, јер када се има у виду напред наведено, то следи да је остало спорно да ли је код туженог услед технолошких, економских и организационих промена престала потреба за обављањем посла који је обављала тужиља, односно да ли је укинуто радно место тужиље или је пак дошло до смањења обима посла. Уколико је дошло до смањења обима посла, то је у тој ситуацији требало утврдити да ли је тужени приликом утврђивања кога ће од запослених огласити вишком, применио критеријуме који су утврђени колективним уговором и програмом, као и да ли је изложио конкуренцији све запослене који су обављали послове у оквиру тог радног места.

С обзиром да је остало спорно са којих разлога је тужиљи престао радни однос и отказан уговор о раду, односно да ли је код туженог услед технолошких, економских и организационих промена престала потреба за обављањем посла који је обављала тужиља, или је пак дошло до смањења обима посла, а од чега зависи законитост спорног решења туженог којим је тужиљи отказан уговор о раду, то је другостепена пресуда морала да буде укинута, како би другостепени суд у поновном поступку утврдио наведене чињенице и правилном применом материјалног права одлучио о жалби туженог.

Са напред наведених разлога, на основу члана 416. став 2. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Слађана Накић Момировић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић